Epski gradovi

CETINJE, Cetinja

Cetinje krajem XIX v.

Cetinje, gravira iz 1831

Etimologija

U starosrpskim zapisima i Cětinje, prvobitno ime presušne rečice, up. Cetinja, rečica u Valjevskoj Podgorini, dalje polj. hidronim Cetynia, češ. toponim Cetyně, nejasnog porekla (Лома 1997, 2–3). (A.L.)

Atribucija

Cetinje

mjesto glasovito: Na Cetinje mjesto glasovito (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 64:62)
ravno: A ti hajde na Cetinje ravno (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 7:295); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 11, 56; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 44; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 28, 57, 61, 62, 70, 71, 73; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 1, 5, 10, 11, 13, 16, 22, 25, 32, 33; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13, 38, 39; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 9, 99
slavno: Da idemo na slavno Cetinje (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 346:39); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 29
na breg mora slana: Na Cetinje na breg mora slana (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 163:40)
nasred Gore Crne: Na Cetinju nasred Gore Crne (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 57:3); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 48, 56; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 74; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 2, 21, 23, 31; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 19; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 8, 140,168
sasred Gore Crne: Sa Cetinja sasred Gore Crne (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60:5)
bez atribucije: Otići ću na Cetinje kralju (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 42:59); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 7, 10, 44, 48, 54, 56, 57, 58; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 44, 45; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 51; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 29, 46, 47, 54, 57, 58, 59, 60, 61, 62, 64, 70, 71, 72, 73, 74; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 1, 5, 6, 9, 10, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 20, 21, 22, 25, 28, 29, 30, 31, 32; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 10; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 12, 13, 33, 34, 35, 38, 39; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 4, 8, 9, 11, 22, 51, 119, 162, 163, 167, 171

Cetinja

Geografski položaj

42º 23’ N, 18º 55’ E

Grad u Crnoj Gori, na najužem delu Cetinjskog polja.

Istorijat

Nalazi se na raskrsnici puteva koji vode na zapad u Kotor, na istok preko Rijeke Crnojevića u Podgoricu i Virpazar, na jug u Budvu, a na sever u dolinu Zete i Nikšić. U izvorima se prvi put pominje 1440. Pošto su Turci osvojili skadarski Žabljak, Cetinje je 1481. postalo središte obnovljene države Ivana Crnojevića, dotadašnjeg gospodara Zete. On je 1482. na tom mestu osnovao svoju prestonicu podigavši dvor i Bogorodičin manastir (1484). Tu je iz Oboda preselio i štampariju donetu iz Venecije, čime je 1493. osnovana prva štamparija u regionu. Njegoš je na Cetinju podigao svoj dvor Biljardu 1838. Bogoslovija se osniva 1863, vojna radionica i vojni muzej 1875, a vojni konak 1895.
U XVI v. Cetinje se pominje kao sedma nahija Skadarskog sandžaka (1523). Uoči mletačko-turskog (Kandijskog) rata 1645–1669, na zboru u Cetinju odlučeno je da Crna Gora brani svoju autonomiju od Turaka i da potraži oslonac u Mlečanima. Za vreme sledećeg mletačko-turskog (Morejskog) rata 1684–1699. Cetinje pada u turske ruke 1685. Posle toga, Turci su u više navrata zauzimali i gubili Cetinje (1692, 1712, 1714, 1756, 1785). Prilikom novog pokušaja da osvoje Crnu Goru, snage skadarskog vezira Kara Mahmut-paše Bušatlije su 1796. poražene blizu Cetinja u bici kod sela Krusi.
Kod Vuka u Rječniku: „pleme nahije Katunske (u Crnoj gori), koje se dalje po narodu našemu, osobito u pjesmama, pomiješalo sa vodom Cetinjom te se zove i Cetinja […] Na Cetinju ima namastir u kojemu je od prije sjedio vladika, a sadašnji je vladika sazidao sebi dvor kod namastira i oko njega se načinila kao mala varošica”.

Epski kontekst

U pesmama se pominje vrlo često, obično kao prestonica crnogorskog vladike.

Cetinjski manastiri
Prvi manastir: Posle pada Žabljaka Crnojevića 1478, Ivan Crnojević (1465–1490) je otišao u Italiju u izbeglištvo. U Lovretu se zavetovao Bogorodici da će sagraditi hram u njenu čast ako se ikad vrati u zavičaj. Zavet je ispunio kada se 1481. vratio na Cetinje. Tu je 1484. podigao manastir i posvetio ga Rođenju Bogorodice. Taj je manastir dignut u vazduh 1692. Ruševine su stajale na Ćipuru na Cetinju sve do 1886, kada je knez Nikola podigao novi hram na temeljima starog, iste dužine i širine kakav je bio i stari manastir.
Drugi manastir: Podignut je 1701. za vladičanstva Danila Petrovića. Za vreme Turaka rušen je 1714. i 1785.

Literatura

1959

Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [108] cobiss

1969

Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss

1970

Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss

1975

Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:448]

EPSKI GRADOVI - leksikon