DABAR, Davar
Etimologija
Prasl. dьbrь ‘dolina’. (A.L.)
Atribucija
Dabar
- bijeli: Nego lete Dabru bijelome (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 19:5)
- bez atribucije: Pa po noći Davru otidoše (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 19:56)
Geografski položaj
44° 42' N, 16° 35' E
Mesto, kraj i polje između Ljubinja i Nevesinja u BiH.
Istorijat
Kao župa u Humu pominje se još u X (De administrando imperio) i XII v. (Letopis popa Dukljanina), a od 1285. u dubrovačkim aktima više puta su pomenuti Dabri. Preko Dabra je vodio put u župu Nevesinje. Sedište episkopije bilo je u manastiru sv. Nikole u Banji. U jednom spomeniku se kaže da je na Neretvi („u Dbri u Neretvě”*).
Kada se prvi put javlja kao « zemlja » (XIV v.), Dabar zauzima područje oko Drinjače i njenih pritoka, uključujući Birač, Ludmer i Osat.** U to vreme je bio na zlu glasu po « ropcima », domaćim ljudima koji su na prevaru ili na silu hvatali lokalno stanovništvo i prodavali ga dalje kao roblje.***
U ranije tursko doba tu je sedeo vojvoda (1508), ali već Evlija Čelebija u XVII v. kaže za Dabar da je to muslimansko selo čiji stanovnici zbog straha od neprijatelja svaku noć spavaju po šumama. Šabanović, pozivajući se na Jirečeka, smatra da je to ono isto humsko mesto pomenuto u XIII v.
Epski kontekst
Prema pesmi, u Dabru su dvori Stevana Pavlovića čijoj trudnoj ženi gavrani nose glas o pogibiji njenog muža i devera Andrije Pavlovića u sukobu sa Krivošijanima.
Literatura
 | 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [56] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [102] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:321; 2:151*] |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [418, nap. 92] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [1] cobiss |
| 2005 | Тошић, Ђуро: Средњовјековна хумска жупа Дабар, Студије 1, Историјски институт САНУ, Београд. [***] cobiss |
| 2005 | Томовић, Гордана: Дабар, Милешевски записи 6, Пријепоље, 35-45 |
| 2005 | Благојевић, Милош: Подриње између српских средњовековних држава, Дрина, Београд – Српско Сарајево, 29-68. [29-68**] cobiss |