JABUKA, Jabuke
Istorijski nazivi
Jabulka
Etimologija
Po drvetu jabuci, stsrp. jablьka. (A.L.)
Atribucija
Jabuka
- selo: Zdravo pošli na selo Jabuku (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 9:250); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13 - mlada: Goniti te do Jabuke mlade (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:81)
- stara: A otale do Jabuke stare (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2:82)
- ravna: Vodi vojsku na Jabuku ravnu (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 55:68) - bez atribucije: U Jabuci konak učiniše (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 68:173); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 54; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13; KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 14
- bez atribucije: A na ime Vuka od Jabukah (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 12:36)
Epski kontekst
1. Selo u Crnoj Gori, na putu između Prijepolja i Pljevalja.
U pesmi „Rišnjanin hadžija i Limun trgovac” (Vuk III, 68) jasno je da se radi o ovoj Jabuci budući da maršruta, čije su spoljašnje tačke Sremska Mitrovica i Risan, posle Glasinca ide na: Praču, Jabuku u Hercegovini, Izgore u podnožju planine Volujak (a ne Zagorje), Čemerno i Vrbu u Hercegovini (podnožje planine Lebršnik), Cernicu u Gatačkom polju i Korita (mesto a ne oblast) u Hercegovini, na putu Avtovac–Bileća. I u svim ostalim hrišćanskim pesmama radi se o ovom selu Jabuka/Jabuke koje je vrlo dugo bilo – i u kolektivnoj svesti se ustalilo – kao granični prelaz između Crne Gore i Srbije.
2. Jabuka stara i mlada iz muslimanske pesme KH I, 2 mogla bi imati drukčije značenje. Ona se lako uklapa u predanje o Crvenoj Jabuci (Qyzyl Alma), krajnjem cilju turskih osvajanja, simbolu ili metafori za neki od velikih evropskih gradova (Rim, Beč, Prag), koji će turski car osvojiti i držati čvrsto i dugo. U varijanti koja podržava hrišćansku stranu, Crvena Jabuka u istom simbolskom značenju je krajnja tačka do koje će Turci doći u osvajanju Evrope, posle čega će odande sa lakoćom bitri oterani zauvek. Ovo predanje su i Turci i hrišćani vrlo često spajali sa sličnim predanjem o „Zlatnom Pragu” (vide).
Literatura
 | Радонић, Јован: Путовања Евлије Челебије по српским и хрватским земљама, Годишњица Николе Чупића, 1910, XXIX, 33-101; 1911, XXX, 259-291; 1912, XXXI, 233-297. [80, nap. 46] |
| 1934 | Šimčik, Antun: Zlatni Prag i tradicijama jugoslovenskih muslomana, Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena XXIX/2, 69-78. |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [182] cobiss |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [90] cobiss |