CEROVO
Etimologija
Vide Cernica.
Atribucija
- ravno: Dognaše je na Cerovo ravno (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73:1847) - savrh Pješivaca: Sa Cerova savrh Pješivaca (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73:1694) - bez atribucije: Dokle knjazu na Cerovo dođe (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73:1475), Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 6
Geografski položaj
42° 40’ N, 18° 58’ E
Selo u Crnoj Gori, u plemenu (Gornji) Pješivci.
Istorijat
Njegova oblast se prostire od brda Drmića (više početka reke Zete) i od izvora reke Oboštice (desne pritoke Zete) na j/i, pa do planine Troglava na s/z. Sva naselja ovoga predela raspoređena su po pitomim dolovima i uvalama, koje se u narodnom govoru označavaju opštim imenom „umina” ili, ređe, „župnina”, za razliku od „planine” koja počinje dalje na zapadu. Cerovo se deli na devet „sela”.
Epski kontekst
Pesma ga pominje u kontekstu Omer-pašinog pohoda na Crnu Goru 1852–1853. (Vuk VIII, 73) i pogibije bega Mušovića u Planinici kod Nikšića (Vuk IX, 6).
Takođe i: selo u tetovskom kraju (Makedonija).
Literatura
 | 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [3] cobiss |