DUPILO
Istorijski nazivi
Dupila, Dupilovi
Etimologija
Od dijal. (Crna Gora) dupilo ‘mesto na kome se lako pada’, up. dupiti ‘udariti’. (A.L.)
Atribucija
- selo: S Velestova i sela Dupila (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV)13:395) - selo maleno: Od Dupila, sela malenoga (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13:773) - malo: Eto muke na Dupilo malo (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13:751) - ravno: A najviše od Dupila ravna (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13:769) - bez atribucije: Za Nikolom, od Dupila knezom (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 13:755)
Geografski položaj
42° 15’ N, 19° 2’ E
Mesto u Crnoj Gori. Crmničko pleme i selo u staroj Zeti.
Istorijat
Selo se nalazi na levoj obali Orahovske reke, 5 km zapadno od Virpazara u Crnoj Gori. Pod imenom Dupila prvi put se pominje u povelji Stefana Vladislava 1241/42, a potom i 1468. u povelji Ivana Crnojevića. U turskom defteru iz 1521. zabeleženo je kao Dupilovi.
Pleme Dupilo je ojačalo kad su u drugoj polovini XVII v. Trnovo i Komarno stupili u plemensku zajednicu sa njim. U novom sastavu pleme se proširilo i na zemlje u oblasti istočnog Podgora i gotovo duž cele njegove obale prema Skadarskom jezeru.
Kod Vuka u Rječniku: „pleme u Crmnici”.
Epski kontekst
Pesma ga pominje u kontekstu istrage poturica 1707, ali pogrešno navodi godinu 1702.
Literatura
 | 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [60] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1, 318] |
| 1988 | Вукмановић, Јован: Црмница. Антропогеографска и етнолошка испитивања, Посебна издања САНУ DLXXXIII/1, Београд. cobiss |
| 2006 | Бубало, Ђорђе: Средњовековни архив манастира Врањине (прилог реконструкцији), Стари српски архив 5, 243-276. [272-273] |