NIŠ

sl1

Niš, ulaz u tvrđavu

sl1

Grad Niš

Istorijski nazivi

Naissus

Etimologija

Stsrp. Nyšь, pridev nyšьvskij, od antičkog imena grada Nāissus, a ovo verovatno izvedenica *Nāviskos od ranijeg keltskog imena reke Nišave *Nāvia ‘koritasta dolina’, očuvanog u njenom gornjem toku kao Nevlja, Navlja. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

43° 20’ N, 21° 54’ E   
Grad u Srbiji.

Istorijat

Dobar geografski položaj učinio ga je značajnim mestom u svakom istorijskom razdoblju: u rimsko doba imao je status municipijuma i glavnog grada kolonije, pod Nemanjićima je bio župni centar, a pod Turcima kadiluk.
Smatra se da su prvo naselje na mestu današnjeg Niša osnovali Kelti krajem III v. pre n.e. Grad Naissus je 169. postao municipijum, a od Dioklecijana nadalje pripadao je provinciji Dardaniji. U njemu je rođen osnivač Carigrada, Konstantin Veliki. Rimski grad, koji je Konstantin svojevremeno bogato ukrasio, 441. su porušili Huni. Obnovljen je i utvrđen sredinom VI v., ali je 615. opet porušen. Time je bio obeležen konačni pad romejskog Naisa.
U srednjem veku Niš je bio važno strateško mesto sa trgom. U njemu su se u XII v. susreli Stefan Nemanja i Fridrih Barbarosa. Posle Maričke bitke, tri godine pre Kosovske, okupirali su ga Turci, ali je konačno osvojen tek 1428. i 15 godina potom spaljen. Tada je grad obnovljen i sazidana je tvrđava koja i danas stoji. U XVI v. Niš je bio veliko selo na desnoj obali Nišave, podignuto na ruševinama nekadašnjeg grada. Dva veka kasnije, od njega je postala velika turska varoš sa gradom i kamenim mostom koji je desnu obalu spajao sa donjom varoši na levoj strani reke. Bio je opasan zemljanim bedemima unutar kojih su bile turska (3 mahale) i srpska (1 mahala) varoš. Tokom XIX v. Niš se razvio u veliki i napredan turski grad čijim su ulicama mogla da prolaze kola – što je bila retkost za turske varoši.

Epski kontekst

Pesme za Niš vezuju izvesnog vojvodu Stanišu (Vuk III, 10) i pominju ga u kontekstu boja na Deligradu 1810. (Vuk IV, 31; SM 63), boja na Čačku 1815. (Vuk IV, 46), opsade Temišvara (KH I, 2), drugog neuspelog hrišćanskog pohoda na Zvornik (KH I, 15) i drugih.

Niška tvrđava
Antičko utvrđenje, razoreno i napušteno, obnavlja se u srednjem veku i, u doba prolaska krstaša (kraj XI v.), u njemu je bila jaka vizantijska posada. Kao važno uporište na putu za Carigrad, niška tvrđava je ojačavana, naročito u doba cara Manojla Komnina. Kada su je osvojili Turci, izgubila je raniji strateški značaj, pa se pretpostavlja da je bila zapuštena i prepuštena propasti. Krajem XVII i u XVIII v., u doba austrijsko-turskih ratova, niška tvrđava ponovo postaje aktualna, naročito posle 1717. kada su Austrijanci osvojili Beograd i Niš se opet našao na putu ka osvajanju Carigrada. Tada je srušeno staro i podignuto sasvim novo utvrđenje sa četiri kapije i mostobranom na levoj obali Nišave. Austrijanci privremeno osvajaju Niš 1737, ali je tvrđava konačno oslobođena od Turaka tek 1877.

Literatura

book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1971Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [2:168]
book1983Историја Ниша, 1-3, Историјски институт Београд, Градина и Просвета, Ниш 1983.  [tom I]
book2003Дани европске баштине — Утврђења у Србији. The European Не- ritage Days — Fortifications in Serbia, Регионални завод за заштиту споменика културе, Смедерево 2003.  [48-49]  cobiss