ŽEGAR, Žegara
Etimologija
Verovatno od korena žeg- koji je u žeći, sa značenjem mesta gde je šuma gorela odnosno iskrčena paljenjem, up. Požega, za obrazovanje žgaravica. (A.L.)
Atribucija
Žegar
- grad: Ljutu zmiju od Žegara grada (ER 188:23)
- bez atribucije: Sa Žegara izviše Kotara (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 40:1486); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 33
- bez atribucije: I danas je kula na Žegari (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 61:139)
Geografski položaj
44° 8' N, 15° 52' EMesto u Hrvatskoj (Bjelovarsko-Bilogorska županija).
Epski kontekst
U muslimanskim pesmama radi se o ovom mestu u Ravnim Kotarima, nekad izričito u Donjim (Sa Žegara od dônjih kotara – KH I, 33:278), sudeći po stihovima:
Kada Mile Kotar prigazio,
Kotar priđe, pa na Žegar dođe
Biloj kuli Janka kapetana (MH IV, 40:421–423).
Taj Žegar se nalazi na severnim padinama planine Bukovice, na levoj obali reke Zrmanje. Udaljen je oko 19 km od Obrovca. Na njega verovatno misli i Vuk u Rječniku gde s.v. Žegara stoji: „nekako mjesto na Tromeđi: Kotar priđe, pa na Žegar dođe
Biloj kuli Janka kapetana (MH IV, 40:421–423).
Pokloniše kulu na Žegari”.
U tom mestu pesma Vuk III, 61 (koja se i u Rječniku citira) peva junaka Vučka Ljubičića:
Zdravo ode Gračcu bijelome,
I odnese Senjski alaj-barjak;
Gračani ga divno dočekaše,
Dadoše mu u gradu serdarstvo
Nad četiri stotine junaka,
Pokloniše kulu na Žegari;
I danas je kula na Žegari,
Poziva se Vučka Ljubičića (133–140).
I odnese Senjski alaj-barjak;
Gračani ga divno dočekaše,
Dadoše mu u gradu serdarstvo
Nad četiri stotine junaka,
Pokloniše kulu na Žegari;
I danas je kula na Žegari,
Poziva se Vučka Ljubičića (133–140).
Pesma ER 188, o ženidbi Iva Crnojevića, pominje Žegaranin-Janka, „ljutu zmiju od Žegara grada”, što može biti ista geografska lokacija jer se pomen grada u ovom kontekstu odnosi na utvrđeni čardak ili tvrđavu kakvih je u Kotarima moralo biti mnogo.
Još i: Žegra kod Gnjilana na Kosovu (Srbija); Žegar u opštini Cazin (BiH); Žegar kod Celja (Slovenija).
Literatura
1935 | Урошевић, Атанасије: Горња Морава и Изморник, Српски етнографски зборник LI, Насеља и порекло становништва 28, СКА Београд, 1-242. |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [448] cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:332] |