TOPOLA
Istorijski nazivi
Kamenica
Etimologija
Od naziva za drvo, sreće se i drugde kao mikrotoponim, kao naziv sela oko 1400. kod Dubrovnika, dok se Topola u Bačkoj pominje tek krajem XVIII v. (A.L.)
Atribucija
- selo: Pak trčite u selo Topolu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24:461); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31, 36, 39 - selo ponosito: Iz Topole sela ponosita (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24:230); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 36, 39 - ravna: Ter ga ćera niz Topolu ravnu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 25:291); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 40 - nasred Šumadije: U Topolu, nasred Šumadije (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 41:21) - bez atribucije: Ni još Crni iz Topole Đura (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 32:323); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 24, 25, 27, 31, 38, 39, 40; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 55, 63
Geografski položaj
44° 50’ N, 20° 39’ EVaroš u Srbiji. Nalazi se u centralnom delu Šumadije, u podnožju Oplenca.
Istorijat
Prvi put se pominje za vreme austrijske okupacije Srbije 1718–1739. kao manje selo Kamenica, po istoimenoj rečici. Današnje ime javlja se u drugoj polovini XVIII v. po velikom stablu topole kod koje su se zaustavljali trgovački karavani da se odmore. Poznata je po događajima iz Prvog srpskog ustanka.
Prvo su ustanici (u februaru 1804) zapalili topolski han, a potom su Topolu zapalile čete dahije Kučuk Alije i krdžalije pod Alijom Gušancem. Tada je izgorela i Karađorđeva kuća, a sva njegova imovina je opljačkana. On je kasnije podigao novu zgradu i ogradio je palisadom sa mazgalama (puškarnicama) tako da je izgledala kao utvrđeni logor. Nekoliko godina kasnije (1811) podigao je oko nje debeli kameni zid sa trospratnim kulama na tri ugla (od kojih je svaka imala top), a na četvrtom je sazidao crkvu. Dvorište te crkve je pregradio zidom i sa suprotne strane podigao školu. Taj konak je početkom ustanka bio glavni ustanički štab i mesto za obuku jedinica. U julu 1813. u krugu starog konaka Karađorđe je podigao utvrđeni grad koji se sastojao iz dva veća konaka, crkve, škole i drugih potrebnih zgrada, među kojima je zadržao i stari konak. Sve je bilo opasano jakim odbrambenim zidom sa ugaonim kulama. Posle sloma ustanka 1813. Turci su grad spalili, ali je 1842. delimično obnovljen. Karađorđevu zadužbinu, crkvu Rođenja Bogorodice, obnovio je 1843. Aleksandar Karađorđević.
U Topoli je 1877. izbila tzv. Topolska buna, a grad je ubrzo potom porušen za vlade kneza Milana Obrenovića.
Kod Vuka u Rječniku: „2) selo u Srbiji (u nahiji Kragujevačkoj), gdje je sjedio Crni Đorđije. 3) nekako mjesto negdje u južnoj Srbiji:
I pokupi Ljumu i Topolu”.
Ova Topola je, međutim, mesto u Ljumi, a Ljuma je kraj u Albaniji, u dolini istoimene reke.
Epski kontekst
U pesmama se uvek pominje u vezi sa Karađorđem, samo u različitim kontekstima: početka Prvog srpskog ustanka, tj. početka bune protiv dahija 1804. (Vuk IV, 24, 25; SANU IV, 41), boja na Deligradu 1806. (Vuk IV, 31; SM 63), uzimanja Užica 1807. (Vuk IV, 27), Karađorđevog rastanka sa Srbijom (Vuk IV, 40), rusko-turskog rata 1828. (SM 55) i dr.
Literatura
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [397] cobiss |
1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [167] |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:301] |
1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [174] cobiss |