VIS
Grad Vis
Ostrvo Vis, manastir Viška luka
Istorijski nazivi
Issa, Lissa
Etimologija
Antičko ime ostrva Íssa možda grčka reč u značenju ‘kolonija’, odatle slovensko (J)is (950. kod Porfirogenita Íēs), oblik sa V- verovatno iz spojeva sa predlogom v(ъ) ‘u’ uz naslanjanje na topografski termin vis. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Zavadi se Ćelović serdare / S nekakijem s Visa kapetanom (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 2:44–45)
Geografski položaj
43° 3’ N, 16° 10’ E
Ostrvo u srednjoj Dalmaciji (Hrvatska) sa dva gradska naselja: Komižom i Visom.
Istorijat
Bio je kontinuirano naseljen još od preistorije. Veze sa antičkim svetom uspostavljaju se verovatno u VI i V v. pre n.e., a u IV tiranin Dionisije Stariji iz Sirakuze osniva svoju najvažniju jadransku koloniju pod imenom Issa. I posle pada Sirakuze, Isa se održala kao grad – država koja je kovala sopstveni novac i sama bila osnivač drugih kolonija na Jadranskom moru (Lumbarda na Korčuli, Tragurion – potonji Trogir, Epetion – današnji Stobreč, Salona). Uz pomoć Rima, Isa je u III v. pre n.e. uspela da očuva svoju samostalnost koju je ugrožavao ilirski kralj Agron. U I v. pre n.e. dobila je građansko pravo (Issa civium Romanorum). U kasnijim vekovima Rim se sve više okreće Saloni i Isa pada u drugi plan.
U srednjem veku Vis prelazi iz ruke u ruku sve do XV v. kad pada pod mletačku vlast (1420–1797). U XVII v. naseljava se stanovništvom koje beži iz Makarskog primorja. Po propasti Mletačke republike pada pod prvu austrijsku upravu (1797–1805) i potom pod francusku (1805–1814). Austrijanci uzimaju Vis po drugi put 1815. i drže ga do kraja Prvog svetskog rata.
Epski kontekst
U pesmi Vuk IV, 2 pominje se posredno, kao mesto iz kojeg dolazi izvesni pomorski kapetan sa kojim se glavni junak sukobljava. U pesmi o ženidbi Toše kapetana (Vuk VII, 9) pominje se u Kotarima planina sa istim imenom:
Što je u njoj drva i kamena,
Za svakom se Ture naslonilo (182-184).
Literatura
 | 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [420] cobiss |
| 1997 | Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997. [tom II] |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 1] cobiss |