KOZARAC
Kozarac
Kozarac (muslimansko groblje)
Istorijski nazivi
Kozara
Etimologija
‘Kozarski grad’, za sufiks up. gore Humac s.v. HUM. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Hajd’ Kozarcu i Pridoru gradu (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:589)
Geografski položaj
44° 58’ N, 16° 50’ E
Mesto u BiH.
Istorijat
Selo na južnim padinama planine Kozare, 12 km istočno od Prijedora. Nekad znameniti srednjovekovni grad (staro ime Kozara).
U vlasti Turaka verovatno od 1511. – svakako pre 1518. Sve do kraja XVII v. nema o njemu nikakvih vesti. Tek kada su Turci izgubili Kostajnicu, Kozarac postaje sedište kadiluka i kapetanije, od prvih godina XVIII v. pa sve do 1835. Austrijanci su ga zauzeli sredinom avgusta 1717. na kraće vreme. Iza toga je temeljno popravljen i naoružan. U to vreme sagrađena je i kapetanova kula koja je još i posle 1918. bila u dobrom stanju. Napušten je 1838.
Kod Vuka u Rječniku: „grad u Bosni pod gorom Kozarom na rijeci Kozaruši, koja utječe u Gomionicu (Gomionica u Sanu, a Sana u Unu)”.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu Hasan-pašinog pohoda na Bihać i pada grada u njegove ruke na prevaru 1592.
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1954 | Крешевљаковић, Хамдија & Капиџић, Хамдија: Стари херцеговачки градови, Наше старине II, Сарајево. [80] cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [68] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |