KLEK
Klek
Klek, kula porodice Monković
Etimologija
Verovatno od klek = kleka ‘drvo Juniperus’ < prasl. *klękъ / *klęka ‘krivo drvo’, u vezi sa klečati. (A.L.)
Atribucija
- bijeli : Izveze se Kleku bijelome (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 14 : 123) - u primorje: Izveze se Kleku u primorje (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 26:187); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 14
Geografski položaj
42° 56’ N, 17° 33’ E
Mesto u Hrvatskoj. Nalazi se u opštini Slivno, 28 km južno od Ploča, na s/z obali zaliva Klek – Neum.
Istorijat
U srednjem veku bio je posed humskih knezova, a kasnije (posle 1322) bosanskih vladara. Iznad mesta nalazi se Smrdan grad iz 1688, odbrambena kula Nonkovića.
U Kleku je bio trg soli koji su Dubrovčani držali pod zakup (slično trgu u Gabeli/Drijevi i Slanom). Klek se vrlo često spominje u XV v. U njemu je trg soli bio i u tursko vreme (1490. i kasnije).
Epski kontekst
U pesmama se javlja kao luka u koju stižu sultanove lađe iz Stambola na putu za Hercegovinu, tj. Mostar. Pominje se u kontekstu boja na Grahovcu 1858. (Vuk IX, 14) i hercegovačke bune 1855–1862. (Vuk IX, 26).
Kod Vuka u Rječniku – osim ovog – pominje se i »veštičji« Klek, „kamenito brdo u Hrvatskoj više Ogulina. Kao što se u Srijemu pripovijeda da se vještice skupljaju više Molovina, tako se u Hrvatskoj govori na Kleku ”.
Literatura
 | 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |