KRIVOŠIJE
Krivošije (razglednica iz 1901)
Atribucija
- selo: Da će poći selu Krivošijam’ (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 19:41) - maleno selo: U maleno selo Krivošije (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 24:2) - bez atribucije: Uskočio u Krivošijama (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 24:34), Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 55
Geografski položaj
Oblast i pleme u Crnoj Gori.Istorijat
Kod Vuka u Rječniku: „više Risna na planini kao mala knežinica”. Knežina Krivošije nastala je kada su 1710, neposredno posle crnogorske istrage poturica 1707, iz celog kraja proterani Turci. Time je na tromeđi između Otomanske imperije, Mletačke republike i Crne Gore dobijena slobodna oblast koja je kao samostalna knežina trajala čitavih 170 godina (do 1882).
Kada je Austrija 1869. pokušala da primeni zakon o mobilizaciji na Boku Kotorsku, kao svoju interesnu zonu i zakoniti posed, otpor Bokelja je bio tako veliki da je uskoro prerastao u pravi ustanak. Žarište tog ustanka bilo je u Krivošijama. Nakon tromesečnih krvavih borbi ustanici su uspeli da savladaju čak dva austrijska namesnika – Vagnera i Auersperga – i njihove vojske, pa je 1870. Austrija pristala da sa njima potpiše mirovni ugovor (Knezlački mir). Krivošijanima su vraćene sve ranije povlastice i plaćena im je ratna odšteta.
Epski kontekst
Jedna pesma peva o osveti Krivošijana za smrt Vraštanina Mira (SANU IV, 24), a druga o pogibiji hajduka Stevana Pavlovića (SANU III, 19) čiji su « dvori » u hercegovačkom Dabru.
Literatura
 | 1948 | Јовановић, Ј.: Стварање Црногорске државе и развој Црногорске националности, Обод-Цетиње. Drugo izdanje 2001.] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |