ČILIĆI
Atribucija
- bez atribucije: I vas Novi tamam do Čilića (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 27:114)
Geografski položaj
43° 10’ N, 17° 40’ E
Selo u BiH.
Epski kontekst
Pesma ga pominje u kontekstu jednog od mnogih pohoda Mustaj-bega Ličkog na Zadar i Ravne Kotare tokom XVII v.
Mustaj-beg Lički
Mustaj-beg Hasunović, ili Mustaj-beg Lički, bio je na najvećem glasu od svih turskih i muslimanskih krajiških junaka. Bio je kapetan Bihaća od 1642–1676, a njegov tast Jusuf-beg Filipović bio je lički sandžak-beg. Muslimanske epske pesme naročito slave njegove pohode na Hrvatsku i „Unđurovinu”. Poginuo je 1676. U pesmama, pogubio ga je Uzavac Jovan (KH I, 30) kada je beg krenuo da otme svoju „jaukliju” Uzovkinju Janju (MH IV, 35).
Mustaj-beg Hasunović, ili Mustaj-beg Lički, bio je na najvećem glasu od svih turskih i muslimanskih krajiških junaka. Bio je kapetan Bihaća od 1642–1676, a njegov tast Jusuf-beg Filipović bio je lički sandžak-beg. Muslimanske epske pesme naročito slave njegove pohode na Hrvatsku i „Unđurovinu”. Poginuo je 1676. U pesmama, pogubio ga je Uzavac Jovan (KH I, 30) kada je beg krenuo da otme svoju „jaukliju” Uzovkinju Janju (MH IV, 35).
Literatura
 | 1922 | Ћоровић, В.: Сребреница за владе деспота Стевана (1413-1427), Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор II/1, 61-77. |