KOVIN
Kovin (Srbija)
Rackeve (Mađarska)
Istorijski nazivi
Kovino, Kubin, Keve, Kevevara, Temes-Kubin
Etimologija
Mađ. Keve, od kő ‘kamen’; Kiš pretpostavlja i za ovaj, i za Srpski Kovin kod Budimpešte antroponimsko postanje (Kiss 534ab); -in je od mađ. lokativnog nastavka. (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Na Kovinu Dunav prebrodio (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II)81:7)
Geografski položaj
44° 44' N, 20° 58' E
Grad na Dunavu kod Smedereva (Srbija).
Istorijat
Na njegovoj teritoriji postojala su naselja i u preistoriji, a pronađene su i opeke sa žigom VII rimske legije (Claudia VII). Sloveni su naselili Kovin u VI v. Prvi put se pominje 1073. kao utvrđeni grad Castrum Keve. U XV v. javlja se i u obliku Kovino.
Kao utvrđenje i glavno mesto Kovinske županije pominje se i 1153. Dok je bio u vlasti Mađara, predstavljao je najstarije srpsko naselje u Banatu. Srbi naseljeni u Kovinu dobili su 1404. od kralja Sigismunda povlastice i držali Kovin do 1428. Turci su 1458. spalili i porobili slobodnu kraljevsku varoš Kovin (Keve), pa je kralj Matija Srbe iz Kovina preselio u blizinu Budima, na Čepelsko ostrvo. Tamo je 1459. osnovan čepelski Kovin (Rackeve).
Turci su konačno zauzeli Kovin (kod Smedereva) 1551. Bio je sedište bega u sastavu Temišvarskog pašaluka, a 1660. obeležen je kao varoš. Po odredbama Beogradskog mira 1739. pripao je Austriji. Tada je srušen stari grad na Dunavu od koga su sačuvani samo temelji. Kao srpsko naselje ponovo se pominje 1753, a 1764. ima 242 porodice od čega 94 graničarske.
Epski kontekst
U pesmi se izričito kaže da je car pošao iz Smedereva „mesta pitomoga” i da je kod Kovina „Dunav prebrodio”. Utoliko nema zabune o kojem je Kovinu reč.
Literatura
 | 1887 | Витковић, Гаврило: Прошлост, установа и споменици угарских краљевих Шајкаша, Гласник Српског ученог друштва 67. [87] |
| 1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [119] cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [68] cobiss |
| 1966 | Marković, Milica: Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad. [96] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:460] |
| 1976 | Зиројевић, Олга: Цариградски друм од Београда до Будима у XVI и XVII веку, Нови Сад. [156-158] cobiss |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [392, nap. 64] cobiss |