NEVESINJE, Nevesilje, Nevesinj
Istorijski nazivi
Netusini, Netussigne
Etimologija
Stsrp. na Nevesinju podь gradomь Věnačcemь XV v. (Даничић 2, 133). Nevesinje, nevesilje je starija varijanta slovenskog naziva biljke devesilje. (A.L.)
Atribucija
Nevesinje
- grad: A kad gradu Nevesinju dođe (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 107:12); ER 61; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 21 - bijeli grad: Nakraj b’jela Nevesinja grada (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 48:24) - prokleti grad: U prokletu gradu Nevesinju (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 52:49) - šer: Kod onoga šera Nevesinja (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 64:9) - selo: Na pogledu selu Nevesinju (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 70:56); SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 83 - lijepo selo: U lijepu selu Nevesinju (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 70:2) - ravno: Hajde, šćeri Nevesinju ravnu (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 71:64); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 81; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 7, 12, 15, 17 - ramno: Idem, majko, Nevesinju ramnu (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 52:115) - prokleto ramno: U prokletu ramnu Nevesinju (MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 52:2) - sinje: Jabaš-aga sinju Nevesinju (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 55:133) - stojno: Dok se vratim stojnu Nevesinju (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 23:14) - na svom memlećetu: Nevesinju na svom memlećetu (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 60:2) - bez atribucije: S Nevesinja dva Redži-pašića (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 64:311); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 23, 48, 56; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 61; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 5, 30, 33; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 60; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 21; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 7, 12, 15, 17; MH II,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897. (MH II) 52; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 86
- selo: Te je šilje selu Nevesilju (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 83:33)
- bez atribucije: U Nevesinj begu Ljuboviću (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 2:72)
Geografski položaj
43° 15’ N, 18° 6’ EMesto u BiH. Polje i grad u Hercegovini, danas u Republici Srpskoj.
Istorijat
Kod Vuka u Rječniku Nevesinje se pominje kao polje u Hercegovini i kao selo u tom polju.
U XII v. spominje se kao župa koja je pripadala Podgorju u terminologiji popa Dukljanina, ali se prvi pouzdan istorijski podatak o Nevesinju nalazi u letopisu Pećke patrijaršije u kom se kaže da je Sava Nemanjić u Nevesinju 1219. postavio prvog humskog episkopa. U dubrovačkim izvorima Nevesinje se prvi put pominje 1281. Sedište Nevesinjske župe i glavni grad bio je Vjenačac/Vinačac, kasnije i kneževsko sedište.
Početkom XIV v. gospodar župe bio je knez Konstantin Nemanjić (1303–1306), a od kraja tog veka pa do maja 1404. Nevesinjem vladaju knezovi Sankovići i, posle njih, Hranići Kosače. Posle 1404. Nevesinje osvajaju vladari susednih oblasti – Vlatko Vuković i Pavle Radenović. Vojvoda Sandalj Hranić, naslednik Vlatka Vukovića, boravio je jula 1412. u Nevesinju i primio dubrovačke poslanike. Jedno vreme Nevesinje je pripadalo Humu. U dubrovačkim izvorima pominje se još i 1406, 1425, 1430. i 1452. U Nevesinju su se naplaćivale i carine sve do 1435.
U rimsko doba kroz Nevesinje je išao put iz doline Neretve preko Biograda i Zaborana do Sarajevskog polja. Upravo tim starim i srednjovekovnim putem preko Zaborana iz pravca Sarajeva u proleće 1465. godine došli su Turci i uspostavili svoj logor u Nevesinjskom polju, odakle su dalje krenuli u osvajanje Gacka, Bileće i Trebinja. Već od 12. juna 1469. u Nevesinju se pominje vojvoda turskog porekla. Prvo stolovanje Turaka nije bilo u Vjenačcu ili u Biogradu, kako se moglo očekivati, već u Žiljevu 4 km od Nevesinja. Kao kadiluk, prvi put se pominje 1467, a od 1470. Nevesinje ima i kadiju. Pred kraj 1567. pripadala mu je skela Gabela.
Epski kontekst
Za Nevesinje se vezuje Ibrahim-beg Ljubović, epski junak velikog ugleda (KH I, 12, 17; SM 107; Vuk III, 64, 70; Vuk VII, 48; Vuk IX, 2, 5), o čijoj tragičnoj ženidbi 1793. posebno peva pesma Vuk VII, 23 (i varijante Vuk III, 81; KH I, 7). Smrt bega Ljubovića u pesmi je povezana sa bezuspešnim hrišćanskim napadom na Osijek (KH I, 17). (Osijek od 1687. više nije bio pod Turcima, pa se pesma ne može uzimati kao istorijski verodostojna.)
SANU III, 60 u Nevesinju pominje izvesnog Omera Begovića, a SANU IV, 21 peva o napadu Brđana na Begovića kulu u Nevesinju.
U nekim pesmama (o bici kod Grahova 1836, o smrti Smail-age Čengića, bojevima pod Ostrogom i u Dugi, o svatovskom groblju na Morinama, bezuspešnom hrišćanskom napadu na Zvornik i sl.) Nevesinje se pominje isključivo kao polje - prostrano (SM 86), pitomo (SANU III, 18), široko (MH I, 66; KH I, 7, 15; Vuk IX, 32; Vuk IV, 55), lijepo (Vuk VIII, 60), ravno (Vuk IX, 28) – ili bez atribucije (Vuk IV, 57; Vuk VIII, 60, 61; Vuk IX, 32; SM 141).
U Nevesinju je 1875. podignut ustanak poznat pod imenom Nevesinjska puška, iniciran napadom čete harambaše Pere Tunguza na turski karavan u Bišini na Ćetnoj poljani. Tom prilikom ubijeno je sedam turskih kiridžija, što je bio uvod u sukobe većih razmera: dva dana kasnije, u crkvi u Kifinu Selu donesena je odluka da se ustanak ubrza i proširi na ostale hercegovačke srezove. Ustanak, koji je počeo kao narodna borba za slobodu i ujedinjenje, voljom velikih sila završio se austrougarskom okupacijom Bosne i Hercegovine. Protiv nove austrougarske vlasti Nevesinjci su prvi podigli ustanak u Ulogu 1882.
Literatura
1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [82] cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [2:133] cobiss |
1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [414, nap.76: 415, nap. 85] cobiss |