RISAN, Risno, Rišanj
Risan, panorama
Bog Hipnos (rimski mozaik u Risiniumu)
Istorijski nazivi
Rhisinium, Risano
Etimologija
Stsrp. Risьnь, kod Porfirogenita Rísena, od lat. Risinium, verovatno preko lokativa Rīsinī (no oblik Rišanj, -šnja odražavao bi osnovu Risinio ). Ime je predrimsko, kod gr. pisaca Rhízōn, Rhizonikós kólpos ‘Risanski zaliv’. (A.L.)
Atribucija
Risan
- grad, na kraj mora ban: Risnu grade, na kraj mora bane (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 45:327) - grad bijeli: A u Risnu gradu bijelome (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 59:149)
- bijeli: Doklen k Risnu bijelome doše (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 2:8); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 68; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 61; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 10; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 26; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 22; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 19; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 6 - bijeli na krajinu: Od bijela Risna na krajinu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 61:360) - široki: Od mojega Risna širokoga (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 10:115); KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 6 - njemački: Pa ih Risnu njemačkome sprema (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 30:92) - na krajinu: Posla knjigu Risnu na krajinu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 144:50); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 34, 68; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 27 - bez atribucije: U Risnu je zagrliti ne ćeš (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 68:70); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 69; Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 15; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 10, 20; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 26, 46, 74; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 13; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 72; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 19; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 27
- bez atribucije: Po večeri u Risno je doš’o (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 34:70)
- grad bijeli: A iz Rišnja grada bijeloga (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 86:3)
Geografski položaj
42° 31’ N, 18° 42’ E
Mesto u Crnoj Gori. Grad kod istoimenog mesta u Kotorskom zalivu, najstariji u Boki Kotorskoj.
Istorijat
Sudeći po antičkim napisima, osnovali su ga u III v. pre n.e. pripadnici ilirskog plemena Risoniti (Rizuniti) po kojima je dobio ime Risinium. Prema predanjima, bio je središte pomorstva, zanatstva i trgovine ilirske države. U grčko-rimsko doba njegov je značaj bio toliki da se čitava Boka zvala po njemu – Risanski zaliv. Po predanju, bežeći pred Rimljanima, ovde se 228. pre n.e. sklonila ilirska kraljica Teuta koja se – kad je Risinium pao – bacila sa stene u more.
Vreme pod Rimom (I i II v.) bilo je vreme najvećeg napretka ovog grada. Plinije Mlađi pominje ga kao utvrđeni grad rimskih građana. Bio je centar rimske provincije i imao je status municipija. Iz tog perioda potiču ostaci palata građenih od grčkog mermera i ukrašavanih skulpturama i raskošnim mozaicima. U jednoj palati iz II v. otkriveni su mozaici koji se ubrajaju u najlepše evropske spomenike ove vrste, naročito mozaik sa figurom boga sna Hipnosa, za koju se tvrdi da je jedina takva u svetu. U VI v. (591) pominje se kao sedište biskupije. Stari grad Risan je većim delom potonuo u more (kao i stari Kotor, dok su staru Budvu u IX v. porušili Saraceni). Sa dolaskom Slovena, u njegovoj okolini formira se slovenska župa. U srednjem veku Risan gubi nekadašnji značaj pa se u X v. pominje kao deo oblasti Travunija, čiju sudbinu deli otad pa nadalje. U XV v. beleži se 1444. kao grad u vlasti hercega Stefana.
Turci su osvojili Risan 1482. i držali ga (sa dva manja prekida) sve do 1684. kao svoje pogranično uporište. Za vreme njihove vlasti sagrađene su dve tvrđave – Grkavac i Velenjak. Posle povlačenja Turaka, muslimansko stanovništvo je prešlo u Nikšić, a Mlečani su u Risan i okolinu naselili Hercegovce, pretežno hajduke.
U svome delu Crna Gora i Boka Kotorska Vuk ja zapisao: „Rišnjani su svi, kao i Crnogorci, grčkog zakona. U cijeloj varoši ima samo jedna jedina katolička kuća, pa ipak je za to u pravoslavnoj crkvi postavljen jedan oltar, gdje katolički sveštenik iz okoline nedjeljom i praznikom služi misu. Ovaj u ostaloj Evropi neobični slučaj da pod jednijem istijem krovom vrše službu božiju dvije vjere, nije bio rijedak pod Mlečanima u ovijem krajevima. Npr. u Kotoru, gdje katolika ima manje nego pravoslavnijeh, ipak katolici imaju 10 crkava, a pravoslavni su imali samo jednu vrlo malu. Pa i u toj maloj crkvi sve do dolaska Francuza na jednom oltaru služili su katolici. Francuzi su ovaj oltar uklonili, i ustupili su pravoslavnima još jednu crkvu.”*
Epski kontekst
Pesme u njemu pominju Ivana (Vuk III, 34) i Petra (Vuk VII, 10) Rišnjanina, Rišnjanina hadžiju (Vuk III, 68), Mijata Radovića (SANU IV, 27), Ćelović-serdara (Vuk VII, 20; Vuk VIII, 26) i dalje događaje u kontekstu ženidbe knjaza Danila (Vuk IX, 13), crnogorskog pohoda na Nikšić (Vuk VIII, 46) itd.
Literatura
 | 1913 | Накићеновић, Саво: Антрополошка студија Бока, Београд.Српски етнографски зборник / Српска краљевска академија ; књ. 20 cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1972 | Pomorska enciklopedija, 1-8, JLZ, Zagreb 1972-1989. |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:50] |
| 1977 | Караџић, Вук Стеф.: Црна Гора и Бока Которска, «Нолит», Београд. [27*, 140-141] cobiss |