DOBOJ, Dobuj
Doboj 1942
Doboj stari grad, tvrđava Gradina
Etimologija
1415. Doboi in Uxora, naizgled postverbal od *do-biti kao naboj od na-biti, Priboj od *pri-biti, značenje nejasno. (A.L.)
Atribucija
- grad: Ja sam junak od Dobuja grada (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 34:186) - grad bijeli: Od Dobuja grada bijeloga (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 22:146) - bez atribucije: Slugo moja, od Dobuja Mujo (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 22:202), Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 34
Geografski položaj
44° 44’ N, 18° 05’ E
Grad u BiH. Nalazi se na desnoj obali reke Bosne, kod ušća reke Spreče u nju.
Istorijat
Na uzvišici kod istoimenog mesta, na levoj obali reke, postoji srednjovekovni grad podignut verovatno u XIII ili početkom XIV v. Sudeći prema vrsti gradnje, izvorno je zidan sa namenom da bude dvorac.
Prvi put se pominje 1415. kada su (početkom jula) Turci kod Doboja tukli mađarsku vojsku, koju je kralj Sigismund uputio dolinom Bosne da bi onemogućio turske pljačkaške pohode u Hrvatsku i Dalmaciju. Ova turska pobeda značila je prestanak mađarskog uticaja u Bosni. Doboj su Turci osvojili 1503. i u njemu su, sa kraćim prekidima, držali posadu do 1835. Spada u bolje očuvane gradove.
Austrijanci su ga osvajali nakratko u dva navrata: 1697. i 1718. kada su, posle pada Broda, Dervente i Gradiške, zauzeli i zapalili varoš (koja je upravo počela da se formira zajedno sa podgrađem), ali tvrđavu nisu mogli da osvoje. Pošto je sagrađen tvrdi grad u Tuzli, Doboj je služio kao zatvor za buntovnike. Na početku XVIII v. varoš je dobila brojno novo stanovništvo: izbeglice iz Mađarske, Slavonije i Vojvodine – iz krajeva koje su Turci izgubili Karlovačkim mirom. Godine 1851. tvrđavu je napustila i poslednja vojna posada.
Epski kontekst
Za grad se vezuje epski junak „od Doboja Mujo”. Pesme ga pominju u neistorijskom kontekstu junačke ženidbe Stojana Jankovića (Vuk III, 22) i Ivana Rišnjanina (Vuk III, 34).
Literatura
 | 1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
| 1958 | Mazalić, Đ.: Vinac i Doboj, Glasnik zemaljskog muzeja u Sarajevu n.s. XIII, 233-240. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.vv. Doboj, Grad] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [107] cobiss |