ZVORNIK

sl1

Zvornik, ostaci starog grada

sl1

Zvornička tvrđava

Istorijski nazivi

Ad Drinum, Zvonik

Etimologija

Zvonьnikъ, po ispadanju poluglasa nn disimilovano u rn, od zvono, zvoniti, verovatno istoga značenja kao Zvonigrad (v. Лома 1999, 103 i d.). (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

44° 23’ N, 19° 6’ E   
Grad u BiH. Danas se nalazi u Republici Srpskoj, na levoj obali Drine, 74 km od ušća Drine u Savu i 53 km od Srebrenice, mostom povezan sa Malim Zvornikom u Srbiji, na desnoj obali Drine.

Istorijat

U srednjem veku bio je utvrđeni grad sa podgrađem („sotto Zvonich”, „apresso Zvonich”) iz kojeg se razvio današnji grad. Prvi put se pominje 1412. kao Zvonik (1519. Zvornik) u istoimenoj župi koja je pripadala oblasti Usore. Smatrao se ključem Drine, a u njegovoj okolini bilo je ruda. U njemu su Dubrovčani imali svoju koloniju, a franjevci samostan i crkvu sv. Marije koja se spominje i 1514. Od 1433. do pada despotovine 1459. bio je u sastavu Srbije. Turci su ga zauzeli 1463. Matija Korvin ga je opsedao 1464. pošto je odbio Turke od Jajca, ali ga nije osvojio.
Zbog prelaza preko Drine imao je u srednjem veku i kasnije veliki značaj. Bio je vrlo jak i branio je put prema Srebrenici, Sarajevu i Tuzli.
Turci su grad proširili i tako su nastala dva grada: Gornji i Donji Zvornik. Podgrađe se razvilo u veću varoš. Posle 1526. izgubio je raniji značaj i bio u dosta lošem stanju, ali je ponovo postao važan posle 1699. Austrijska vojska ga je dva puta neuspešno napadala: 1717. pod generalom Petrašem (u pesmi „đeneral Petar”), i 1737. Princ Eugen Savojski osvojio ga je nakratko 1718. u okviru Drugog morejskog rata, kada su od Turaka oteti i Petrovaradin, Beograd, Šabac i Sinj. Posle Karlovačkog mira više puta je popravljan, a od XVIII v. je sedište kapetanije. Od kraja XVIII v. smatrao se Zvornik najtvrđim gradom Bosne. I za vreme Prvog srpskog ustanka, od 1804. pa dalje, grad je bio glavno uporište turske vojske za napade na Srbiju ili odbranu od ustanika. I ustanici su bili svesni značaja Zvornika i zbog toga je Karađorđe veoma često nastojao da ga se domogne. Iz tog perioda sačuvana su zapažanja francuskog generalnog konzula u Travniku 1807. u kojima stoji: „Zvornik je ključ Bosne, te ako ga Srbi otmu, onda nijesu više sigurni ni Travnik ni Sarajevo”.
Kod Vuka u Rječniku: „Srbi (oko Zvornika) pripovijedaju da je Zvornik zidao nekakav Zvonimir neznabožac prije Hrista na 800 godina”.

Epski kontekst

U pesmama sa motivima iz doba pre Turaka, pominje se kao reper pri određivanju položaja manastira „Papraće velike”:

Viš’ Zvornika Spreči na izvoru
Pod visokom gorom Borogovom,
Zadužbinu Vukana župana (Vuk II, 37:35–37).

Pod turskom vlašću, u Zvorniku se pominje Derviš-aga (Vuk IV, 26, 29). Dalje se Zvornik javlja vrlo često u kontekstu mnogih bitaka iz Prvog srpskog ustanka: boja na Čokešini 1804. (Vuk IV, 26), na Mišaru (Vuk IV, 30) i Salašu 1806. (Vuk IV, 28), na Loznici 1810. (Vuk IV, 33). Osim toga pomenut je i u pesmi o ustanku bosanskih Turaka protiv carskog nizama pod vođstvom Husein-paše Gradaščevića, Zmaja od Bosne, 1831. (SM 62) i u tri muslimanske pesme o neuspelim hrišćanskim pohodima na Zvornik – pod đeneralom Petrom (KH I, 15), generalom Filipom (KH I, 16) i đeneralom Mitrom (KH II, 73).

Literatura

book1953Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo.  cobiss
book1955Mazalić, Đ.: Zvonik (Zvornik) stari grad na Drini, Glasnik zemaljskog muzeja u Sarajevu n.s. 10, 73-116; 11(1956), 243-278.  [73-116, 243-278]
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [62]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [447]  cobiss
book1978Ковачевић-Којић, Десанка: Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево.  cobiss
book2000Ристановић, Слободан (прир.): Река Дрина и Подриње, Београд.  [309-317]  cobiss