LIPNIK
Etimologija
Poimeničen pridev *lipьnъ od lipa. (A.L.)
Atribucija
- selo maleno: Te je šalje [knjigu] Gacku širokome, / A Lipniku selu malenome (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 57:3–4) - bez atribucije: Pa je posla Gacku i Lipniku (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 58:3); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 53; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 34
Geografski položaj
43° 8’ N, 18° 37’ EMesto u BiH, kod Gacka.
Epski kontekst
Godine 1814. naselio se u taj kraj Smail-aga Čengić. U Lipniku je sagradio odžak i kulu na 3 sprata. Posle Smail-agine smrti (1840), stanovao je ovde njegov sin Dedaga. Od 1875. do 1876. bila je u kuli i odžaku turska vojska. Vojska je izašla 30. juna 1876, a sledećih dana Crnogorci su zapalili obe zgrade. Još 1896. videli su se njihovi ostaci. Ovu kulu pominje Mažuranić u svom epu, s tom razlikom što je pogrešno stavlja u Stolac. I Vukove pesme (Vuk IV, 57, 58; SANU IV, 34) pevaju o smrti Smail-age Čengića, ali ne greše u ubikaciji njegovih odžaka.
Kod Vuka u Rječniku: „manastir u Turskoj Hrvatskoj u nahiji Krupskoj”.
U Imeniku Jugoslavije iz 1973. javlja se i jedan Lipnik u Hrvatskoj (kod Ozlja).
Literatura
1891 | Иванчевић, Петар Ст.: Двије-три о селу «Липнику» и његову имену, Босанска вила VI, 216. |
1954 | Крешевљаковић, Хамдија & Капиџић, Хамдија: Стари херцеговачки градови, Наше старине II, Сарајево. [80] cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [233] cobiss |
2005 | Спремић, Момчило: Прекинут успон, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (Јадар у средњем веку 3-42). cobiss |