GUSINJE
Istorijski nazivi
Gusino Selo
Etimologija
‘Guščije jezero’, up. u Rusiji Gusinoe ozero na više mesta (OP XIII/1997, 17). (A.L.)
Atribucija
- grad bijeli: Od Gusinja grada bijeloga (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:37); Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 11 - bijelo: Te je šilje bijelu Gusinju (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 63:81)
- ravno: Opremi je u Gusinje ravno (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 31:97); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 38 - bez atribucije: Od Gusinja i od Kolašina (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 11:144); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 10, 31; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 73; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 10, 32; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 62, 63, 163, 170; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 12
- grad Gusinski: Zatvori mi grada Gusinskoga (Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 32:267)
Geografski položaj
42° 33’ N, 19° 50’ E
Grad u Crnoj Gori. Nalazi se u Plavskoj kotlini Prokletija.
Istorijat
U Letopisu popa Dukljanina pominje se kao jedna od jedanaest dukljanskih župa. Gusino Selo je 1314-1316. bilo dodeljeno Banjskoj.
Mesto Gusino Selo u župi Plav u staroj Srbiji prvi put se pominje 1330, a potom i u fermanu sultana Abdul Hamida. Krajem XIX v. Gusinje postaje poznati centar trgovine, zanatstva i poljoprivrede, centar nahije, kapetanije i sedište gusinjskog paše u Prizrenskom vilajetu. Odredbama Sanstefanskog mira 1878. i Berlinskog kongresa kasnije iste godine, Gusinje i Plav su pripali Crnoj Gori, ali su joj faktički predati tek 1880.
Kod Vuka u Rječniku: „mjesto u južnoj Srbiji”.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu bitke pod Visočicom 1796. (SM 163) i na Krusima iste godine (SM 170), boja na Deligradu 1806. (Vuk IV, 31; SM 63), bune bosanskih Turaka pod vođstvom Husein-kapetana Gradaščevića, Zmaja od Bosne, 1831. (SM 62), crnogorskog pohoda na Kuče 1855. (Vuk IX, 10), drugog udara Omer-paše Latasa na Crnu Goru 1862. (Vuk IX, 32) itd.
Literatura
 | 1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
| 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [36] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1, 246] |