CRLJENOVO
Atribucija
- selo: Lugom prođe selo Crljenovo (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 35:161)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Epski kontekst
U pesmi se radi o selu blizu Save (posavskih lugova), na putu ka skeli Subotište.
Danas postoji selo Subotište, ali nije na Savi. Sela Crljenova nema, ali postoji selo pod imenom Veliki Crljeni; 30 km daleko od njega, na reci Savi, nalazi se selo Skela. Možda bi se toponimi iz ove pesme mogli identifikovati kao današnji Veliki Crljeni i selo Skela na Savi.
Pesma peva o mačvanskim ustanicima Zeki Buljubaši, Simeunu Katiću i Ignjatiju Bjeliću i njihovoj odmazdi za smrt Miće Šumanca.
U doba o kojem pesma peva, Crljeni su bili „selo u okružiju beogradskom, srezu posavskom, sa 65 kuća i 378 duša”*.
U isto doba postojali su i sledeći toponimi: Crljenci (2 mesta: u Beogradskoj i u Požarevačkoj nahiji); Crljenevo, ili Črljenevo (selo u Bosni blizu Bijeljine). U Imeniku Jugoslavije iz 1973. pominju se još i: Crljenac kod Malog Crnića (Srbija), Crljenci kod Slavonske Požege (Hrvatska) i Crljeni kod Ključa (BiH).
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. [s.v. Crljenevo] |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [91] cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [168] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [184*] cobiss |