CETINGRAD, Cetin
Ruševine starog Cetingrada
Kula Drenđula na Cetingradu
Istorijski nazivi
Drenđula, Cetin Grad, Vališ Selo
Etimologija
Vide CETINA
Atribucija
- grad: Daj mi ključe od Cetina grada (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 38:55), KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 59 - na krajini grad: Iz Cetina na krajini grada (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 38:60) - bijeli: Te je vodi bijelu Cetinu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 38:26) - na krajini: Đe nam osta Cetin na krajini (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 38:21) - bez atribucije: Ja ću odn'jet sa Cetina Mata (KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 59:1666); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 38
Geografski položaj
45° 09’ N, 15° 44’ E
Srednjovekovni grad u Karlovačkoj županiji (Hrvatska) na samoj granici sa Bosnom.
Istorijat
Podignut je verovatno u XIII v., kao središte Klokočkog plemena na brdu 2,5 km južno od istoimenog mesta u Kordunu, s/i od Slunja. Uz grad se razvilo podgrađe (varoš) kao značajan trgovački centar. Od 1387. bio je u posedu knezova Frankopana. U XVI v. bio je jedno od najnaseljenijih mesta južno od Kupe. Turci su ga prvi put osvojili 1526, ali ga je knez Juraj Frankopan Slunjski uskoro povratio; od 1572. pripadao je Bihaćkoj kapetaniji; 1584. je napušten, dok ga 1646. Turci nisu zaposeli. Uskoro ga je zauzeo i razorio ogulinski kapetan Gašpar Frankopan, ali su ga Turci ponovo osvojili 1670. Karlovački krajiški odred opsedao je grad i zapalio podgrađe 1737, ali ga nije zauzeo. Turci su 1756. obnovili stari grad iz doba Frankopana, ojačali ga visokom kulom i nazvali Drenđula. Hrvatski krajišnici su ga opsedali mesec dana i osvojili 1790. Turci ga vraćaju 1809. za vreme austrijsko-francuskog rata. Francuzi ga preotimaju 1810, zatim Turci 1813. ali ga iste godine i gube. Poslednji, i bezuspešan, turski napad na Cetingrad bio je 1834.
U sastavu Vojne krajine Cetingrad je bio do 1867, kada je razoren i napušten.
Epski kontekst
Vukova pesma peva o padu Cetina 1790, a muslimanska ga stavlja u neistorijski kontekst svadbe Čengić-Alibega i ćerke zadarskog bana.
Literatura
 | 1937 | Gunjača, Stjepan: Topografska pitanja na teritoriju stare Cetinske županije s ekskursima o ubikaciji Setovije i Tiluruma, Zagreb – Split. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [90] cobiss |