LEŠNICA, Lješnica
Atribucija
- bijela: Da si brzo u b’jelu Lješnicu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 33:364) - bez atribucije: U Lješnici tri noći noćio (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 26:107); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 33, 34, 36
Geografski položaj
44° 39’ N, 19° 18’ EVaroš u Podrinju (Srbija).
Istorijat
Nalazi se na starom putu iz Šapca za Loznicu. Prvi put se pominje u XVI v. kao derbend u nahiji Jadar.
Pod Turcima, Lešnica je od 1521. pa sve do 1718. pripadala Zvorničkom sandžaku. Bila je bogato i napredno mesto sa dva naselja: Starom Varoši na brdu, gde su živeli Srbi, i Brodom – pored Lešničke reke – gde su živeli Turci. Kako je postavljena u središte važnih puteva (Loznica–Šabac–Zavlaka–Krupanj), Lešnica je često bila poprište sukoba hrišćana sa Turcima, što u okviru austrijsko-turskih ratova, što za vreme oba srpska ustanka. Posebnu ulogu imala je i kao mesto za vezu sa srpskom stranom Drine tokom Nevesinjskog ustanka 1875.
Kod Vuka u Rječniku: „1) voda koja utječe u Šibenac. 2) varošica navrh Mačve blizu Jadra i Drine. 3) Begova Lješnica, selo u Jadru”.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu boja na Čokešini 1804. (Vuk IV, 26), boja na Loznici 1810. (Vuk IV, 33), borbe s Turcima kod Novog Sela (Vuk IV, 34). U ovoj poslednjoj verovatno se misli na srpsko-turski sukob 1806, mada lista učesnika ne odgovara istoriji; međutim, manastir Petkovica koji se pominje u ovoj pesmi kao aktivan, jer Turci uhvate i odvedu u Bosnu njegovog igumana, zapusteo je već 1804. i ponovo oživeo tek 1836. Novo Selo je mesto blizu ušća Janje u Drinu; kod njega je sačuvan stari srednjovekovni grad Vidin. U blizini je i stari Trojanov grad.
Literatura
1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [536] |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. [s.v. Љешница] cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:33*] |
1986 | Handžić, Adem: Dva prva popisa Zvorničkog sandžaka ( iz 1519. i 1533. godine), ANUBiH – SANU, Građa, knjiga XXVI, Odjeljenje društvenih nauka knj. 22, Sarajevo. cobiss |
2000 | Ристановић, Слободан (прир.): Река Дрина и Подриње, Београд. [376-385] cobiss |