VRŠAC
Vršac pre Prvog svetskog rata
Vršačka kula (ostaci starog grada)
Istorijski nazivi
Podvršac, Vers, Versec, Veršec, Werschetz, Werschitz, Versetz, Versecz
Etimologija
1439. Vershecz, deminutiv od vrh u značenju ‘malo uzvišenje’, ili, eventualno, preobličeno od od *Vrški (grad), utvrđenje na bregu zvanom Vrh. (A.L.)
Atribucija
- na krajini: I on beži Vršcu na krajini (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II)81:242) - bez atribucije: Sve od Vršca pa do Varadina (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II)81:181)
Geografski položaj
45° 7’ N, 21° 18’ E
Grad u Srbiji.
Istorijat
Episkopsko sedište u južnom Banatu. Iako su na istom mestu postojala i preistorijska i antička naselja, današnji grad se prvi put pominje tek početkom XV v. kao Podvršac (varoš pod jakim utvrđenim gradom na vrhu brda). Grad na brdu beleži se kao Vers, a jedna njegova kula pominje se i u XVIII v. Turci su ga zauzeli 1465, ali su ga ubrzo napustili, da bi ga 1552. konačno osvojili zajedno sa naseljem pod njim. Evlija Čelebija sto godina kasnije opisuje Vršac kao bogatu i naprednu varoš koja ima vodovod, amame, džamije i škole. Posle oslobođenja od Turaka, u mestu su izgrađene i srpska i nemačka varoš koje se administrativno povezuju tek 1794. Status povlašćenog grada u Austriji Vršac stiče 1817.
Epski kontekst
Pesma Vuk II, 81 pominje Vršac u neistorijskom kontekstu smrti vojvode Kajice kao mesto čiji se ban zove Nemeš.
Literatura
 | 1966 | Marković, Milica: Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad. [197] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [tom 1] cobiss |