VAKUF (Gornji, Donji, Kulen), Vakup, Skoplje
Kulen Vakuf
Gornji Vakuf
Istorijski nazivi
Uskopye Vakfi, Dolnje Skoplje, Gornje Skoplje, Džisri Kebir
Etimologija
Tur. vakıf ‘posed džamije, zadužbina’. Županiju Uscopla pominje već pop Dukljanin; isti naziv sreće se i u Hercegovini, gde se u XV v. beleži selo Uskoplja; verovatno pridev na -jь u ženskom rodu prema župa, reka ili vьsь ‘selo’ od nadimka *Uskop ‘uškopljen čovek, kastrat’; nema veze sa supstratnim toponimom Skoplje u Makedoniji. (A.L.)
Atribucija
Vakuf
- bez atribucije: Niz Paležje do Vakufa sići (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 4:606)
- prokleta palanka: Baš u Vakup prokletu palanku (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 30:10) - bez atribucije: Od Vakupa dva Kulinovića (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 35:46)
- bijelo: I on siđe Skoplju bijelome (MH VIII, 4:191)
- ravno: Pa je ravno Skoplje porobio (MH VIII, 4:192)
- ravno Donje i Gornje: Ravno Skoplje i Dônje i Gornje (MH VIII, 4:193)
- gornje: Osmanaga od Skoplja gornjega (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 18:351) - kameno: Ven da te nosim do Skoplja kamena (MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 30:47) - široko: Sići hoću Skoplju širokome (MH VIII, 4:176)
- bez atribucije: A na Skoplje oni okrenuše (MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 3:224); ER 82; MH III,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898. (MH III) 14; MH IV,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/4. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga četvrta, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1899. (MH IV) 30; MH IX,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/6. Junačke pjesme (historijske, krajiške i uskočke pjesme), knjiga deveta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, 1940. (MH IX) 23
Istorijat
1. Donji Vakuf (nekada Dolnje Skoplje) – varošica uz desnu obalu Vrbasa u dnu Skopaljskog polja. Od XVI v. to je mali trgovački i saobraćajni centar ovog kraja i sedište turske feudalne aristokratije Skoplja. U njemu su češće boravili alajbegovi Kliške live u kojoj je bilo i Skoplje nahija. U njemu je bila i kula begova Kurića.
2. Gornji Vakuf (ranije Gornje Skoplje) – varošica u Bosni, na reci Vrbasu. Leži uvrh Skopaljskog polja. Razvila se u XVI v. u župi Uskoplje. Tu je duže od 250 godina bio mali zanatski centar onog kraja, a u bližoj i daljoj okolini bilo je više odžaka sitnijih feudalaca. U samoj varošici bile su 3 kule, a njihovi gospodari su bili age.
3. Kulen Vakuf (nekada Džisri Kebir 'veliki most') – stari grad na veštačkom ostrvu uz levu obalu Une. Podignut je između 1703. i 1730. Prema predanju, podigao ga je Salih-paša Kulinović koji se vezuje za drugu polovinu XVII v. Porušen posle 1878.
Epski kontekst
Gornji i Donji Vakuf (u formi: Skoplje) sa okolinom izričito se pominju u pesmi o ramskom manastiru (MH VIII, 4):
Radit hoću Kupres porobiti,
Roblje svesti i pl’jeno stjerati,
Sići hoću Skoplju širokome,
Ako Bog da i Gornje i Dônje
I Bugojno i Veselu stražu,
Sve odžake kraj vode Vrbasa
Do proklete kule Ždralovića! (173–180).
Skoplje se pominje i u neodređenom vidu zajedno sa junacima koji se vezuju za njega:
Od Bosne su dva mlada vezira (MH IX, 23:22, 23).
U muslimanskim pesmama „oba Skoplja” se pominju u kontekstu osvajanja Bihaća 1592. (MH III, 4), a pojedinačno Gornje i Donje u različitim neistorijskim kontekstima.
Pesma (Vuk III, 35) u Vakupu pominje dva Kulinovića i to će najpre biti Kulen Vakuf u kome je nekad stajao njihov grad. Takođe za taj Vakup vezuje se i Kulin-kapetan u kontekstu boja na Mišaru 1806. (Vuk IV, 30).
Literatura
 | 1954 | Kreševljaković, Hamdija: Naši bezisteni, Naše starine II, Sarajevo. [77, 78] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.vv. Grad, Vakuf] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [408] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [3:382] |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [139] |
| 1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [129, nap. 23] cobiss |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [26] cobiss |