LESENDRO, Lesandra, Lesandro, Lesendra

sl1

Ostrvo (i turska tvrđava) Lesendro

sl1

Lesendro, povezano sa kopnom magistralnom prugom Beograd-Bar

Etimologija

Isto ime kao Aleksandar
< gr. Aléxandros, verovatno po sv. Aleksandru, čiji je kult bio raširen u sev. Albaniji. (A.L.)

Atribucija

Lesendro

Lesandra Lesandro Lesendra

Geografski položaj

Malo ostrvo sa zidinama u Skadarskom jezeru, između Vranjine i Crmnice (Crna Gora).

Istorijat

Na njemu je bila tvrđava koja je, zbog velikog strateškog značaja, često bila razlog za sukobe sa Turcima. U vreme vladike Petra II Petrovića Njegoša služila je kao zaštita od turskih napada i osiguravala neometan ribolov i trgovinu. Godine 1843. zauzeli su je Turci zajedno sa još dva skadarska ostrva – Vranjinom i Grmožurom (o tome peva Vuk VIII, 62, ali kao godinu navodi 1844). Njegoš nije uspeo da ih povrati iako je više puta pokušavao, pa je u Crnoj Gori ostala izreka: „Izgore ka vladika za Lesendrom”. Lesendro je pripojen Kneževini Crnoj Gori tek 1878. (Vranjina i Lesendro su danas povezani sa kopnom nasipom preko koga idu magistrala i pruga Beograd–Bar.)

Epski kontekst

Pominje se u kontekstu crnogorskog pohoda na Kuče 1855. (Vuk IX, 10), napada na tursku skadarsku flotu ispod Lesendra 1858. (Vuk IX, 19) i boja na Grahovcu iste godine (SANU IV, 38), odnosno bitke kod Spuža 1862. (Vuk IX, 31).

Skadarske gorice
Mala ostrva u Skadarskom jezeru zovu se gorice i ima ih 7: Beška, Moračnik, Starčevo, Kom, Vranjina, Žabljak (Crnojevića) i Lesendro. Na prvih pet podignuti su manastirski kompleksi, a na poslednja dva tvrđave.

Literatura

book1880Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952.
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.v. Лесендро]  cobiss