LEDENIK
Atribucija
- bez atribucije: Đuro j’ bio nasred Ledenika (KH III,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, Iz rukopisne ostavštine Koste Hörmanna, redakcija, uvod i komentari Đenana Buturović, Sarajevo, 1966. (KH III) 1:278)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Epski kontekst
U pesmi se zapravo ne može tačno odrediti o kom je mestu reč jer se pominje posredno, kao grad u kome je nabavljen određeni dokument. Jedino je sigurno da – zbog prirode dokumenta – to mesto mora biti u hrišćanskim zemljama pod jurisdikcijom „od Beča ćesara”:
beg poleti rukom u džepove,
pa šupljiku knjigu izvadio,
šupljika je obor-kapetana
a trideset i tri kapetana.
Kog posiče, da kruha ne jide,
da mu niko ni sudit ne more
posli sama u Beču cesara.
Otkle njemu ta dođe šupljika?
Ima Đuru, pobratima svoga,
Đuro j’ bio nasred Ledenika,
tu je njemu knjigu dobavio,
daleko od sedam đenerala,
odakle jim poliću šupljike,
pa je dao pobratimu svomu (269–282).
pa šupljiku knjigu izvadio,
šupljika je obor-kapetana
a trideset i tri kapetana.
Kog posiče, da kruha ne jide,
da mu niko ni sudit ne more
posli sama u Beču cesara.
Otkle njemu ta dođe šupljika?
Ima Đuru, pobratima svoga,
Đuro j’ bio nasred Ledenika,
tu je njemu knjigu dobavio,
daleko od sedam đenerala,
odakle jim poliću šupljike,
pa je dao pobratimu svomu (269–282).
S obzirom na važnost „šupljike”, mogao bi se iza imena Ledenik možda kriti i sam Beč. On je svakako, uz Zadar i Bihać, jedan od samo tri grada uz koje se vezuje atribut ledeni. U epici, ledeni, pleteni, valoviti i sl. – kao atribucija uz gradove – obično označavaju izuzetnost urbane arhitekture, velike kamene građevine sa mnoštvom ukrasa i tome slično. Muslimanske pesme KH I, 24 i MH IV, 42 – u kojima nema pomena gradu Ledeniku - pominju „ledeničkog Janka“. Mala je verovatnoća da u ovoj epskoj tradiciji postoje dva različita Ledenika, te se ovim izbor među mogućim ubikacijama sužava na neko lokalno ili, u najboljem slučaju, mađarsko mesto.
Pod sličnim imenom – Ledenice, i na teritoriji onovremenih hrišćanskih vladara, postoji više mesta koja bi takođe mogla poslužiti za rekonstrukciju, npr. stari grad u Hrvatskoj kod mesta Ledenice, 4 km s/i od Novog Vinodolskog. Zna se da je 1449. bio u vlasništvu kneza Dujma, rodonačelnika jedne od loza Frankopana.
Još i: selo u Hrvatskoj, županija Ličko-krbavska; selo u Slavoniji, županija Virovitička. Takođe i: selo i carina u staroj Zeti; danas lokalitet severno od Dubrovnika u pravcu Trebinja. Mesto se javlja i pod imenom Carina. U srednjem veku bilo je važna tačka na putu Dubrovnik–Niš.
Još i: selo u Crnoj Gori na drumu Risan–Grahovo; Ledenice – Dolnje i Gornje: dva mesta koja je car Stefan dao Kotoru; tu je „na Ledenicahь”* imao carinu knez Pavao 1399. I sada su ta oba sela blizu Risna.
Još i: selo u Hrvatskoj, županija Ličko-krbavska; selo u Slavoniji, županija Virovitička. Takođe i: selo i carina u staroj Zeti; danas lokalitet severno od Dubrovnika u pravcu Trebinja. Mesto se javlja i pod imenom Carina. U srednjem veku bilo je važna tačka na putu Dubrovnik–Niš.
Još i: selo u Crnoj Gori na drumu Risan–Grahovo; Ledenice – Dolnje i Gornje: dva mesta koja je car Stefan dao Kotoru; tu je „na Ledenicahь”* imao carinu knez Pavao 1399. I sada su ta oba sela blizu Risna.
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1909 | Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5. [110] cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [74] cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [229] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [2:6*] |