DEČANI
Manastir Dečani
Srefan Uroš III Dečanski, ktitor manastira (oko 1350)
Etimologija
Stsrp. Dětьčani bili bi ‘stanovnici mesta * Dědъča’, od ličnog imena *Dědъkъ (up. stčeš. Dědek), skraćenog od Dědo-slav (ili sl.), eventualno *Dědьsko; samo pod pretpostavkom da je pisanje sa „jatom” plod pisarske hiperkorekcije, moguće je poređenje sa imenom staročeškog (prvobitno lužičkog) plemena Dečany. (A.L.)
Atribucija
- visoki: Dok načini visoke Dečane (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 24:20); Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 35, 36, 37; Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 44 - više Đakovice: Baš Dečane više Đakovice (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 35:32) - bez atribucije: Da idemo crkvi u Dečane (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 16:28); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 44; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 30, 106, 123
Geografski položaj
42° 32’ N, 20° 17’ E
Grad u Srbiji. Nalazi se u zapadnom delu Metohije, južno od Peći. Manastir kod toga grada.
Istorijat
Kod Vuka u Rječniku: „namastir u Metohiji (kod Prizrena). Srbi pripovijedaju da je Dečanski kralj (pošto mu je otac izvadio oči i objesio na koncu više gradskijeh vrata) izišao slijep u šetnju iza grada (Prizrena), pa ga opazio sveti Aranđel i sažalilo mu se, pa se stvorio u orla i doletio te ukrao njegove oči iznad vrata i darovao mu ih, i rekao: ‘odéči oči’. Onda [je] kralj progledao, i na onom mjestu načinio Dečane.”
Epski kontekst
Pesme pominju Dečane u romansiranim, neistorijskim sižeima (npr. ženidba vlaškog Radul-bega – Vuk VI, 44) i u kontekstu nemanjićkih zadužbina (Vuk II, 24, 35, 36, 37), pohare manastira (SM 30) i njegovog spasa trudom Petra Mrkonjića (Vuk IV, 16) .
Crkva Hrista Pantokratora manastira Dečana, najveća sakralna građevina u srednjovekovnoj srpskoj državi, počela je da se gradi 1327. Ktitor je bio Stefan Uroš III Dečanski koji je umro pre nego što je crkva završena, ali je sahranjen u njoj. Gradnja je nastavljena pod Stefanom Urošem IV Dušanom i završena 1335. Protomajstor je bio Vid (Vito) „iz Kotora, grada kraljeva”. Manastir je bio ograđen zidovima i imao je odbrambene kule. U blizini Dečana sagrađena je i bolnica. Živopisanje je počelo odmah po završetku gradnje i trajalo je do 1350.
Manastir pada u težak položaj posle Kosovske bitke. Početkom XV v. iguman manastira je Grigorije Camblak. Pod Turcima se Dečani održavaju teško ali uspešno, naročito posle obnove Pećke patrijaršije sredinom XVI v. Manastir je bio opljačkan u doba Velike seobe krajem XVII v. Od XVIII v. održava se uglavnom zahvaljujući potpori Srba iz Ugarske. Posle Prvog i Drugog srpskog ustanka, pomažu ga i srpski vladari.
U selu Belaje, iznad leve obale Dečanske Bistrice i 8 km s/z od Dečana, nalaze se dečanske isposnice: isposnica kralja Stefana Dečanskog, zidana isposnica ili isposnica sv. Jelene, srednja isposnica (između prve dve), isposnica sv. Jefrema i belajska isposnica ili hram sv. Bogorodice.
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [104] cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:268, 328, 329] |
| 1987 | Задужбине Косова : Споменици и знамења српског народа, Призрен — Београд 1987. [130, 395] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [1] cobiss |