NIKŠIĆ, Nihšić, Nikš, Nikšići, Niš, Nišić, Nišići, Onogošt, Onogožd

sl1

Nikšić danas

sl1

Stari grad Onogošt

Istorijski nazivi

Anderva, Anagastum, Nagosta, Onogoste, Onogost

Etimologija

Današnje ime je poreklom patronimik od ličnog imena Nikša, starije Onogošt prisvojni pridev na -jь u muškom rodu prema grad od ličnog imena koje ne mora biti germansko, up. češki toponim Onomyšl od ličnog imena *Ono-mysl. (A.L.)

Atribucija

Nikšić

Nihšić Nikš Nikšići Niš Nišić Nišići Onogošt Onogožd Nikšicki grad Nikšićki grad Nikšićski grad Nišićski grad Nišićki grad Nišinski grad

Geografski položaj

42° 46’ N, 18° 57’ E   
Mesto u Crnoj Gori.

Istorijat

U doba Rima, bio je vojni i trgovački centar i polazna tačka trgovaca koji su išli iz Skadra u Naronu (preko Onogošta, Grahova, doline Trebišnjice i Hutova). Ime Onogošt dolazi od imena gotskog vojskovođe Anagosta koji je obnovio porušeni rimski grad. Dubrovčani su ga uvek i zvali Anagastum. Onogošt se pominje i u Letopisu popa Dukljanina (XII v.), a kasnije se u župi naseljava vlaško pleme Nikšići po kojima i župa i grad dobijaju ime.
Bio je u vlasti zetskih i srpskih vladara i hercega Stjepana. U starim izvorima* grad se javlja samo kao Onogošt: „u Onogošti” pisa car Stefan Dubrovčanima povelju; „carinu na Onogoště” imaše vojvoda Sandalj, ali se njegovi žitelji pominju samo kao Nikšići: „vlasi Nikšići” (1399), „biše se Nikšići sь Derviš begomь na Gacku 1597”.
Krajem XIV v. pripadao je Bosancima, a najzad i Turcima koji su ga osvojili 1564, i tom prilikom razorili stari Nikšić. Krajem XVII v. obnovili su ga i proširili. Oko turskog grada s vremenom se razvila varoš sa mahalama koja je zadržala orijentalnu strukturu i posle 1878. kada je grad konačno pripao Crnoj Gori. Novi, evropski deo grada izgrađen je 1884.

Epski kontekst

U epici se samo nikšićki Turci zovu Građani.
O izgradnji Nikšića i ženidbi njegovog paše pevaju pesme SM 23 i SANU III, 14. Pesme u Nikšiću pominju znamenite porodice Verizovića, Babića, Pelevića (Vuk IV, 7, 13), Kalabića (SM 24), a pre svih Mušovića (SANU IV, 29). I hrišćanska i muslimanska epika pominju ga u kontekstu mnogih istorijskih događaja: bitke na Grahovu 1836. (Vuk IV, 55; Vuk IX, 5), pogibije Smail-age Čengića 1840. (Vuk IV, 57), boja na Grahovcu 1858. (Vuk IX, 14; SANU IV, 38), boja Crnogoraca s Mahmut-pašom Bušatlijom (Vuk IV, 10, 11), boja na Dugi 1862. (Vuk IX, 28), boja pod Ostrogom (Vuk VIII, 60) i drugih.

Takođe i: Nikšić – selo u Kneževini Srbiji, okrug Kragujevački, srez Lepenički.

Literatura

book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [181, 186]  cobiss
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [84]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  [s.vv. Никшић, Оногошт]  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1971Marković, Jovan Đ.: Gradovi Jugoslavije, Beograd.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [2:165*, 217*]
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [112]  cobiss