KOLAŠIN, Kulašin

sl1

Kolašin

sl1

Kolašin, panorama

Etimologija

Verovatno lično ime, hipokoristik od Nikola, up. Petrašin, Milašin. Stsrp. Brьskovo od slov. ličnog imena *Bъrzъkъ, up. stčeš. Brzek, toponim Brzkov. (A.L.)

Atribucija

Kolašin

Kulašin

Epski kontekst

1. Varoš na desnoj obali reke Tare u Crnoj Gori (42° 49' N, 19° 31' E). U XVII v. osnovali su ga Turci da štiti karavanski put Podgorica – Bijelo Polje od upada crnogorskih plemena (Moračani, Uskoci, Rovčani i Vasojevići). Bio je prvobitno turska tvrđavica kojom je upravljao kolazi (pedesetar). Prema narodnoj etimologiji, po njemu je mesto, a posle i čitava okolina, nazvano Kolašin/Kolašinovići. Pripao je Crnoj Gori na Berlinskom kongresu 1878, posle crnogorsko-turskog rata 1876–1878. Tada su se iz njega iselili muslimani. U vlasti Crnogoraca ostao je sve do 1916. kada su ga zauzele austrougarske jedinice i držale ga sve do 1918.Pominje se u kontekstu bitke na Krusima 1796. (Vuk IV, 11), pohoda Sulejman-paše Skopljaka na Šumadiju 1805. (Vuk IV, 41), turskog napada na Grahovo 1836. (Vuk IV, 55), smrti Smail-age Čengića 1840. (Vuk IV, 57, 58), napada Crnogoraca i Rusa na Nikšić (Vuk IV, 44), crnogorskog napada na Kolašin 1858. (Vuk IX, 16, 17, 18), bojeva Crnogoraca i Hercegovaca s Turcima tokom 1862. (Vuk IX, 32), boja na Dugi iste godine (Vuk IX, 28) itd.2.
2. Selo Kolašin koje se pominje u pesmi „Sestra Leke kapetana” (Vuk II, 40), na putu između Novog Pazara i Prizrena. Možda se radi o eponimnom selu Ibarskog Kolašina, koje danas svakako više ne postoji, a možda i o bosanskom Kulašinu, koji je – međutim – suviše daleko.
Kod Vuka u Rječniku pominju se oba Kolašina: „1) grad u Hercegovini. 2) kao knežina između Novoga pazara i Peći”.

Literatura

book1899Ердељановић, Ј. & Николић, Р. Т.: Трговачки центри и путеви по српској земљи у средњем веку и у турско доба, Београд.  [47-48]  cobiss
book1959Јиречек, К.: Насеља са именима светаца, Зборник Константина Јиречека, I, Посебна издања САН CCCXXVI, Одељење друштвених наука 33, Београд, 464-493.  [283]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:81]
book2000Ристановић, Слободан (прир.): Река Дрина и Подриње, Београд.  [86-88]  cobiss