NOĆAJ
Spomenik vojvodi Stojanu Čupiću, Zmaju od Noćaja
Pravoslavna crkva u Noćaju
Etimologija
Tvrđava Noćaj pominje se 1527. Ime bi se moglo shvatiti kao ‘prenoćište’, ali se takav naziv drugde ne sreće. (A.L.)
Atribucija
- selo: Čupić Stojan iz sela Noćaja (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 32:107) - bez atribucije: Čupić Stojan zmaju iz Noćaja (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 28:11); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 32, 33, 36
Geografski položaj
44° 55’ N, 19° 33’ E
Selo u Mačvi (Srbija).
Istorijat
U XVIII v. (1788) Mačvanska kneževina (čiji je oberknez bio Uroš Drmanović iz Bogatića) imala je 25 sela od kojih se mnoga pominju i u pesmama.
Epski kontekst
U doba Prvog srpskog ustanka (o čemu govori pesma Vuk IV, 28) Noćaj je bio u istoj opštini sa Salašem (vide). Pominje se takođe i u vezi sa bojem na Loznici 1810. (Vuk IV, 33). Pesma Vuk IV, 32 peva o dvoboju bijeljinskog age Meha Orugdžijća i Miloša Pocerca oko sablje Kulina kapetana (Mehmed-bega Kulenovića) zaplenjene u čuvenom boju na Mišaru 1806. Ovaj trofej je kasnije, sa slomom Prvog ustanka, preotet od Srba i vraćen u Stambol.
Zapravo Stojan Dobrilović, rođen u Pivi, u Crnoj Gori. Kao mladić došao je u Mačvu, u selo Salaš, i ostao kod nekog Strahinje Čupića, koji ga je posinio; otuda prezime Čupić. Odlikovao se izvanrednom hrabrošću u ustanku, pa ga je narod prozvao Zmajem od Noćaja. Emigrirao je 1813, ali se vratio u Srbiju čim je izbio Drugi ustanak. Predat je Turcima i umoren teškom smrću u Zvorniku 1815.
Literatura
 | 1888 | Милићевић, Милан Ђ.: Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба,, Српска краљевска штампарија, Београд (фототипско издање Слово љубве, 1979). cobiss |
| 1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [540] |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. cobiss |