KLIS
Tvrdi grad Klis
La fortezza di Clissa, 1605.
Istorijski nazivi
Clusan
Etimologija
Preko *Klysъ od lat. clūsus ‘zatvoren’, tj. tvrđava koja zatvara prolaz (Skok II 100–101). (A.L.)
Atribucija
- grad: Kad kauri Klis grad porobiše (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 83:1) - grad bijeli: A iz Klisa grada bijeloga (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 84:2) - bijeli: Što se sjaše pod bijelim Klisom (ER 163:1)
- krvavi: Novak pođe Klisu krvavome (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 2:24) - tvrdi: Evo idu s tvrdog Klisa Turci (MH VIII, 7:76)
- bez atribucije: Što se ono ukraj Klisa svitli (MH VIII, 7:1); ER 135, 163
Geografski položaj
43° 33’ N, 16° 31’ E
Mesto u Hrvatskoj. Stari grad i srednjovekovna tvrđava u srednjoj Dalmaciji, na uzvišici s/i od Splita.
Istorijat
Podignut je na nepristupačnoj litici prevoja između Mosora i Kozjaka. Pod imenom Clusan, prvi put se pominje 4. marta 852. u povelji kneza Trpimira koji je tamo imao dvor. Posle 925. spominje se kao grad kraljevine Hrvatske. Ugarski kralj Koloman poklonio je Klis Splitskoj nadbiskupiji 1103. Od 1171. do 1180. bio je pod vizantijskom vlašću, a zatim pod ugarsko-hrvatskim kraljem Belom III. Kralj Andrija II je darovao grad crkvenom redu templara, a oni su ga 1221. prodali cetinskom knezu Domaldu u zamenu za Šibenik. Od 1227. Klis je pod vlašću grada Splita. Za vreme provale Mongola 1242. u Klisu je jedno vreme boravio dvor Bele IV. Od 1282. grad je u vlasti raznih hrvatskih velikaša. U XIV v. bio je u vlasti bribirskih knezova Šubića, bosanskog kralja Tvrtka I i drugih. Ugarsko-hrvatski kralj ga je stavio pod svoju vlast 1466. i u njega smestio kraljevsku posadu. Turci su ga napadali više puta u XVI v., a poslednji put su odbijeni pod komandom senjskog kapetana Petra Kružića i uskoka (čuvena opsada Klisa 1524). Posle pada pod Turke u martu 1537, postao je sedište Kliškog sandžaka. U Kandijskom (mletačko-turskom) ratu (1645–1669) Mlečani su 1648. zauzeli Klis i držali ga sve do 1797, kad je pripao Austriji. Požunskim mirom 1805. grad je došao pod francusku vlast, a 1813. ponovo pod austrijsku.
Sačuvana utvrđenja grada Klisa potiču iz vremena Kandijskog rata, kad su grad utvrdili Mlečani.
Kod Vuka u Rječniku: „više Solina na glavici mali gradić i oko njega nekoliko kuća. Klis (κλεϊς) Grčki znači ključ, i kao što je Zadvarje bilo ključ od lijeve strane Cetine do Omiša, tako je Klis bio od svega primorja okolo Spljeta između Trogira i Omiša, i kako su Turci kad osvojili Klis, odmah su im i Kastela i Poljica morala plaćati harač”.
Epski kontekst
Osim u MH VIII, 7 – koja peva o napadu Ilije Perlušića na Klis pod turskom vlašću, pesme Klis uglavnom stavljaju u neki od neistorijskih sižea, najčešće ljubavnih. Uz to, u pesmi KH III, 4 pominje se žalosna planina Klisa.
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.vv. Klis, Grad] cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [200] cobiss |