NOVA VAROŠ
Istorijski nazivi
Skender-pašina Palanka, Jeny Kasaba
Atribucija
- bez atribucije: Sa Še-agom iz Nove varoši (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 62:17)
Geografski položaj
43° 27’ N, 19° 48’ EGrad u Srbiji, južno od Zlatibora.
Istorijat
Arheološki nalazi na teritoriji novovaroškog kraja ukazuju na tragove naselja 3000 godina pre nove ere. Kao veća ilirska naselja isticali su se Radoinja, Rutoši i Radijevići. Krajem II v. n. e. ove krajeve su naseljavali Rimljani, na šta ukazuju brojne nekropole u Rutošima, Radoinji, Akmačićima i Bukoviku.
Novovaroški kraj nalazio se u srednjem delu prve srpske države. Za vreme Nemanjića ovaj kraj sačinjavale su župe Barče i Radoihna koje su pripadale Dabarskoj episkopiji. Iz ovog perioda potiče nekoliko utvrđenja: Klak u Rutošima, Oštrik u Čelicama, Ostrovica u Bistrici i Sokolac u Akmačićima – sva srušena tokom turske najezde. Novovaroški kraj je pao pod tursku vlast 1455. Turci su duž puteva osnovali nova naselja palanke, među njima i Skender-pašinu Palanku koja se drugačije naziva i Nova Varoš ili Jenji Kasaba.
Prvi pouzdan pomen grada Nova Varoš nađen je u defteru (popisniku) sela i domaćinstava poreskih obveznika nahije Barča iz 1528. Tokom XVIII v. Nova Varoš se nalazila među najrazvijenijim trgovačkim mestima, a 1833. je postala sedište prve privremene srpske kapetanije. Za vreme ustanaka i buna u XVIII i XIX v. stanovništvo ovog kraja masovno je migriralo u Srbiju, tako da je Nova Varoš bila stanica migracionih struja.
Epski kontekst
U pesmi se za nju vezuje izvesni Še-aga, a pominje se u kontekstu boja na Kukutnici.
Literatura
1922 | Костић, Коста: Наши нови градови на југу, http://sr.wikisource.org/sr-el/Наши_нови_градови_на_југу cobiss |
1954 | Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд. [647] |