ČOKEŠINA
Etimologija
Prisvojni pridev Čokešina (crkva), po vlastelinu Bogdanu Čokeši. (A.L.)
Atribucija
- crkva: Da zapale crkvu Čokešinu (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 26:121) - bijela crkva: Na bijeloj crkvi Čokešini (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 26:53) - bez atribucije: Pravo idu Turci Čokešini (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 26:137)
Geografski položaj
44° 39’ N, 19° 23’ E
Selo u zapadnoj Srbiji. Nalazi se 30 km j/z od Šapca, u opštini Loznica.
Istorijat
Poznato je po boju Srba i Turaka na početku Prvog srpskog ustanka 1804.
Za vreme opsade šabačke tvrđave marta 1804, opkoljenim Turcima pošao je u pomoć aga Mula Nožina sa 1500 Turaka iz Janje i Bijeljine (oba mesta u Bosni, na granici sa Srbijom). Kod manastira Čokešine Turci su naišli na 300 Srba hajduka pod komandom braće Nedić (Damjan i Gligorije). U borbi od 28. aprila 1804. svi Srbi su izginuli, ali je stradalo i 1000 Turaka, pa su se turske trupe vratile u Bosnu. Četiri dana kasnije Šabac se predao Jakovu Nenadoviću.
Epski kontekst
Pesma se i zove „Boj na Čokešini”.
Kod Vuka u Rječniku: “1) rijeka u Pocerini. 2) namastir blizu te rijeke. 3) selo blizu tog namastira”.
Manastir kod mačvanskog Prnjavora, ispod planine Cer, sa crkvom Rođenja Bogorodice iz prve polovine XV v. Manastir je pripadao vlastelinu Bogdanu Čokeši po kome je dobio ime. Kasnije (1458) postao je svojina logoteta Stefana Ratkovića. Turci su ga palili i rušili više puta. Na starim temeljima u potpunosti su ga obnovili knjaz Miloš i njegov brat Jevrem između 1820. i 1823.
Literatura
 | 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [II] cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [169] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [188] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [3] cobiss |
| 2005 | Спремић, Момчило: Прекинут успон, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (Јадар у средњем веку 3-42). cobiss |