KRUŠEVAC, Kruševo

sl1

Stari grad u Kruševcu

sl1

Istorijski nazivi

Alaca Hisar

Etimologija

U osnovi je pridev prasl. *kruševъ od *kruša, *krušьka, čest u toponimiji slovenskih zemalja. (A.L.)

Atribucija

Kruševac

Kruševo grad: On mi bježi ka Kruševu gradu (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II)
28:52) grad bijeli: Po Kruševu, po gradu bijelome (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II)
28:2), SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 160 ravno: Zdravo ode u Kruševo ravno (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI)
40:58), Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II)
43; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I)
54; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 26 bez atribucije: Gdje si, taste, od Kruševa kneže (MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I)
59:367); Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI)
19, 37, 40; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 26, 160

Istorijat

1. Grad u Srbiji (42° 34’ N, 20° 21’ E).
Nekad prestoni grad kneza Lazara. Nalazio se u središtu njegovih poseda, na ravničarskom terenu Moravske župe, na raskrsnici važnih puteva. U gradu je bila Lazareva dvorska crkva sv. Stefana – „Lazarica”, koja je ostala očuvana i do danas. Od utvrđenja su ostali samo delovi jedne kule donžona, kroz koju se ulazilo u grad, i uz nju nešto gradskog zida. Poznata je kao Mali grad ili Kula. Podgrađe je bilo prostrano i razvilo se zapadno od tvrđave krajem XIV i početkom XV v.
Kruševac je u srednjem veku bio utvrđeni grad, vojno i državno središte, i feudalni dvor. Smatra se da je podignut neposredno posle Maričke bitke (završen do 1377), ali se se prvi put pominje 1381. Svakako već 1387. knez Lazar izdaje povelju „u slavnome gradu gospodstva mi Kruševcu”. Despot Stefan je takođe boravio u Kruševcu (do 1403. kad prelazi u Beograd). Tu se on 1413. sastao sa sultanom Mehmedom. Njegov biograf Konstantin pominje „tvrd grad Kruševac”. Turci su Kruševac uzeli privremeno već 1389, a zatim 1413. i 1427. Mađari su ga preoteli 1437, a 1444. je grad vraćen despotu Đurđu. Zatim 1454. Kruševac ostaje definitivno Turcima, a oni ga nazivaju Aladža Hisar (‘šaren-grad’). Sve do konačnog pada despotovine bio je središte turskog krajišta prema Srbiji. U XVI v. se više ne pominje, ali u XVII v. Hadži Kalfa beleži da je Kruševac kasaba i kaza sa jakim utvrđenjem.

Epski kontekst

U pesmi MH I, 54 umesto Kruševca pominje se »ravno Kruševo« (verovatno kontaminacijom sa istoimenim poljem) u Ravnim Kotarima:

Ljepo ti je podranit ranije,
Kako rani Kruševac-Lazare,
Rano rani u ramne Kotare
Pored s njime Milica gospođa (1-4).

Siže (o zmaju s Prolog-planine koji pohodi gospođu Milicu i uskoku Vuku Anđeliću kao zmajeborcu), podudara se sa sličnom pesmom o Višnjevića Jeli (MH I, 55) gde ulogu zmajeborca ima Marko Kraljević. Kao i u slučaju čuvene pesme »Zmija mladoženja«, bajkovita priča se po pravilima žanra morala vezati za krunisane (kraljevske ili carske) glave, a po zahtevima epske poetike morala je kao zmajeborce istaći epske likove kao glavne junake. Sudeći po načinu na koji je to izvedeno, pevači su u oba slučaja bili iz Kotara, davninom Srbi, ali bez neposrednog kontakta sa zemljom svog porekla.
U ostalim pesmama Kruševac se pominje kao grad kneza Lazara i kneginje Milice. Sporadična alternacija grad – polje u tim pesmama (npr. Vuk II, 43; Vuk VI, 37) dolazi od epske slike o gradskom polju za megdane, tj. o velikom brisanom prostoru ispod utvrđenog grada koji pesme smatraju redovnim elementom standardne gradske strukture (upor. polje pod Mlecima i sl.). Izuzetno, u malom broju pesama Kruševac se javlja i kao planina (Na Kruševac izašli planinuKH II, 44:324; Pod Kruševac zelenu planinu KH II, 47:864).
2. Pesme SM 26 i Vuk VI, 40 pevaju o nekom mestu u polju Kruševu (koje je u Ravnim Kotarima), prema kome je i mesto dobilo ime. U Vukovoj se pesmi, ipak, pominje u čak tri vida: od Kruševca ban, od Kruševa ban, polje Kruševo. U ovom potonjem slučaju, polje je čistina ispred grada, opšte mesto u epici, kako se vidi iz stihova:
Pao Arap u polje Kruševo,
Razapeo bijela čadora,
Te prijeti kruševačkom banu (Vuk VI, 40:70-72).

Najveći junak koji se pominje u Vukovoj pesmi, Stanko Zotović iz Hota, zapravo je istorijski potvrđena ličnost iz XVIII v. I tazbina kruševačkog bana je istorijski poznata porodica Červa iz Dubrovnika, pa bi se moglo desiti da je u pesmi opisana ženidba nekog realnog kruševačkog bana. Finalna formula, međutim, ne pominje njegov porod (kako bi se po svemu očekivalo):
Eto danas dosta Zotovića,
U Dubrovnik' Červa i Červića (240-241)

već deversku i devojačku stranu (koja je u folkloru slabija).
Uz slabu zasnovanost glavnog junaka, tu je još i posebno kodirana pojava “crnog Arapina” koja u ženidbenom kontekstu po pravilu nema realnu nego obrednu ulogu. To i njegova glava koja mrtva progovara, unosi element fabuloznosti u siže koji - zbog ovakve kontaminacije - izmiče pokušaju potpune rekonstrukcije realija.
Od lokacija koje se mogu uklopiti u fabulu tu su: Kruševo kod Stoca, Foče i Olova (BiH); kod Plava i Pljevalja (Crna Gora); kod Slavonske Požege, Obrovca i Šibenika (Hrvatska).

Još i : Kruševac blizu Prištine (Srbija); grad iznad Fojnice (BiH); srednjovekovni grad Kruševac verovatno kod Kruševa, u Blatu, oko 8,5 km j/z od Mostara (BiH).

Literatura

book1950Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд.  [122-123]  cobiss
book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  [s.v. Grad]  cobiss
book1972Kruševac kroz vekove, Kruševac 1972.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [221]  cobiss
book1974Зиројевић, Олга: Турско војно уређење у Србији (1459-1683), Историјски институт, Београд.  cobiss
book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [152]
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1:496*, 497]
book1980Arheološka istraživanja Kruševca i moravske Srbije, Beograd 1980.  cobiss
book1985Каниц, Феликс Филип : Србија, земља и становништво: од римског доба до краја XIX века, 1-2, Београд: Српска књижевна задруга: Рад, 1985.  [tom 2]
book1987Задужбине Косова : Споменици и знамења српског народа, Призрен — Београд 1987.  [414]  cobiss
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [86]  cobiss
book2005Спремић, Момчило: Прекинут успон, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд (Јадар у средњем веку 3-42).  cobiss