ROGAČA
Selo Rogača
Manastir Tresije
Istorijski nazivi
Roganiz
Atribucija
- selo: Katić Janko iz sela Rogače (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 28:6) - bez atribucije: I Kosmaja poviše Rogače (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 48:9), Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 28
Geografski položaj
43° 48’ N, 20° 16’ E
Selo u Srbiji
Istorijat
Nalazi se j/z od Kosmaja, ispod Rogačkog brda, s obe strane Rogačke Reke. Na izvorištu se ova reka zove Tresija, a dalje ispod sela Turija.
Kao već formirano naseljeno mesto, Rogača se pominje još u prvim decenijama XVIII v. Na Langerovoj karti nalazi se pod imenom Roganiz. Početkom XIX v. za Rogaču su vezana imena vojvode Janka Katića i kneza Nikole Katića, istaknutih ličnosti iz Prvog srpskog ustanka. U dokumentima Državnog saveta iz 1836. Rogača se navodi kao glavno mesto Turijskog sreza.
U kraju sela pod samim Kosmajem stoji manastir Tresije iz XIII v., poslednji put obnovljen 1950.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu boja na Salašu 1806. (Vuk IV, 28) kao mesto Janka Katića, čuvenog vojvode iz Prvog srpskog ustanka, i u kontekstu Vučićeve bune 1842. (SANU IV, 48 – vide ).
O imenu Rogača postoje dva tumačenja. Prema prvom, postalo je po nekoj lipi koja je bila tako rakljasta kao da je imala rogove. Za drugo se priča, kad se gradila crkva na mestu sadašnje Crkvine, da je jedan zidar pokazujući nešto u selu svojim drugovima rekao: „kod one rogate stene”. Posle se taj naziv „rogata stena” uobičajio i od njega je postalo ime Rogača.
Literatura
 | 1888 | Милићевић, Милан Ђ.: Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба,, Српска краљевска штампарија, Београд (фототипско издање Слово љубве, 1979). [243-245] cobiss |
| 1902 | Ердељановић, Јован: Доње Драгачево. Антропогеографска проучавања, Српски етнографски зборник, I/4, 1-224. |
| 1903 | Николић, Ристо Т.: Околина Београда. Антропогеографска испитивања, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља II. |
| 1973 | Вујовић, Бранко: Црквени споменици на подручју града Београда, Завод за заштиту споменика културе града Београда. cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [163] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [142] cobiss |