ČELEBIĆ, Čelebijć
Etimologija
Prezime od nadimka Čelebija, tur. çelebi ‘plemenit, otmen’. (A.L.)
Atribucija
- selo: Kada dođe selu Čelebijću (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 58:38) - bijelo selo: Do bijela sela Čelebijća (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 58:11)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacijaEpski kontekst
U BiH i Republici Srpskoj postoje čak tri mesta sa istim ili sličnim imenom (43° 57’ N, 16° 44’ E; 43° 41’ N, 17° 53’ E; 43° 23' N, 18° 58' E), ali nijedno nije u primorju, kako pesma izričito kaže. Ni uskok Vuk Anđelić i njegov brat Milutin ili Mića, koji u primorskom Čelebiću imaju kulu, nisu bez protivrečnosti budući da se javljaju istovremeno i kao prijatelji Turaka Udbinjana i kao naslednici uskočke tradicije Smiljanića. Takva ambivalentnost karakteristična je za likove koji, iako lokalni, u epskoj tradiciji dobijaju mnogo širi značaj, pa se mogu javiti i u sižeima sa osnovom u bajci (Vuk Anđelić kao zmajeborac) ili u mitu (pečeni deveri, SANU III, 67).
Literatura
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [3] cobiss |