GORAŽDE

sl1

sl1

Etimologija

Prisvojni pridev na -jь u srednjem rodu prema selo od starog slov. imena Gorazd, up. Goražda vьsь u XIII v., danas Goraždevac u Metohiji. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

43° 40' N, 18° 58' E   
Mesto u BiH sa obe strane Drine.

Istorijat

U XIV v. tamo je bio trg, a župa Goražde je bila bogata žitom koje se sa tog trga izvozilo u Dubrovnik, Ston i Kotor. Trg se prvi put pominje 1383, a utvrđeni grad (castel) Goražde 1404. u povelji aragonskog kralja Alfonsa V. U XV v. imao je crkvu (sagrađenu 1446) u kojoj je radila štamparija. I tada i pod Turcima Goražde je bilo poznato mesto na raskrsnici glavnih trgovačkih puteva, naročito onih na relaciji Dubrovnik–Niš.

Epski kontekst

U pesmama se pominje u kontekstu boja na Mišaru 1806. (Vuk IV, 30), kao mesto poginulog Sinan-paše, a u KH I, 2 spominje se u kontekstu opsade Temišvara u XVII v. Ponekad se u epici pominju i gora Goražda (SANU IV, 39) ili istoimena voda (SM 48).

Takođe i: Goražda, Goražda Vas – selo u Hvosnu (Kosovo, Srbija) koje je kralj Stefan Prvovenčani dao Žiči oko 1220; Goražde u Budimlji (Crna Gora) – priložio oko 1314-1316. kralj Milutin Banjskoj, danas selo Goražde istočno od Berana.

Literatura

book1957Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo  cobiss
book1959Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград.  [53]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1975Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975.  [1, 219]