GRADAČAC
Istorijski nazivi
Gradac
Etimologija
Istog porekla kao Gračac, samo sa drugačijim uopštenjem osnove u ranijoj promeni Gračac, gen. Gradačca < Gradašca. (A.L.)
Atribucija
- grad: Ja sam mlađan iz Gradačca grada (MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 48:425) - bijeli grad: Iz Gradačca iz bijela grada (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 34:139) - careva palanka: Do Gradačca careve palanke (EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 4:1227)
- bijeli: Tamo dolje kod Gradašca b’jela (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 33:30) - bez atribucije: Od Gradašca dva Gradaščevića (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 35:39); Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 33, Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 30; MH I,Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme.
I/1. Junačke pjesme, knjiga prva, uredili Dr Ivan Božić i Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1890. (MH I) 48; MH VIII, 24; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15; EHMuslimanske narodne junačke pjesme, sakupio Esad Hadžiomerspahić, u Banjoj Luci, 1909. (EH) 4
Geografski položaj
Mesto u BiH. Srednjovekovni grad u istoimenom mestu u severnoj Bosni, zapadno od Brčkog.Istorijat
Prvi put se pominje 1465. pod imenom Gradac, a pod sadašnjim imenom 1634. (1701. kao palanka). Sudeći po imenu, morao je na tom mestu nekad biti neki mali grad kroz koji je tekla reka Gradašnica, verovatno potpuno zapušten. Na njegovom mestu počeo je 1765. da se izgrađuje današnji grad (sve do 1820) koji je prilično očuvan, ali je samo mesto počelo da se razvija već posle Karlovačkog mira 1699. Za izgradnju Gradačca posebno su zaslužni nasledni kapetani Gradaščevići – Osman i Murat.
Gradačac nije imao dizdara već samo kapetana čija je kapetanija držala gradove Sokol i Srebrenik. Poslednji kapetan u Gradačcu bio je Husein-beg Gradaščević (Osmanov sin), zvani Zmaj od Bosne (1821– 832), koji je 1831. predvodio vojsku bosanskih pobunjenika protiv Porte. Kapetanija je ukinuta 1832.
Epski kontekst
Hrišćanske pesme ga pominju kao mesto iz kojeg Osman kapetan kreće da porobi Mačvu (Vuk IV, 34 – verovatno već 1804), i u kontekstu boja na Mišaru 1806. (Vuk IV, 30). U neistorijskom okruženju, iz Gradačca su sirota muslimanka devojka, ćerka Jusuf-alajbega (Vuk III, 33) i dva brata Gradaščevića (ne kapetani) koji kreću u pohod na janočke hrišćane (Vuk III, 35), odnosno hajduk Rade iz družine Mijata Tomića (MH VIII, 24) i mali Marijan (MH I, 48). Muslimanske pesme pominju Gradačac u kontekstu neuspelog napada na Zvornik 1717. (KH I, 15) i kao drugo ime za Gračac u kome sedi Hasan Čelebić (EH 4 – vide ).
Literatura
1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [s.v. Grad] cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [165] cobiss |