GLASINAC
Istorijski nazivi
Yumru Bogazi
Etimologija
Nejasno. Teško da je u vezi sa glas, pre sa prasl. *glazъ ‘kamen’, ali smeta s umesto z (u mak. slabo potvrđenom glas obezvučeno je na kraju reči). U dubrovačkim pismima prve pol. XV v. česta je odredba usque ad ecclesiam in Glassinaç ‘do crkve na Glasincu’, pa bi se moglo pomišljati na romanski refleks lat. reči ecclesia ‘crkva’. Up. Лома 2004. (A.L.)
Atribucija
- stojan: Primiše se na Glasinac stojan (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 15:289)
- ravni: A sve gledaš niz Glasinac ravni (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 1:11); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 46; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2; MH VIII, 28 - više Sarajeva: Na Glasinac više Sarajeva (MH III, 1:473); KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 62
- iznad Sarajeva: Sa Glasinca iznad Sarajeva (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 17:116); KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 62; MH III, 12, 13
- bez atribucije: Na Glasincu na odžaku svome (KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 1:3); MH III, 1; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 33, 46; KH I,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga I, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH I) 2; KH II,Narodne pjesme muslimana u Bosni i Hercegovini, sabrao Kosta Hörmann 1888-1889, knjiga II, drugo izdanje, Sarajevo 1933. (KH II) 62
Geografski položaj
Mesto u BiH. Brdo i kraj iznad Sarajeva, poznato po bogatim ostavinama iz ilirskog doba. Današnje Pale (turska nahija Pale, ili Glasinac, ili Yumru Bogazi), tj. Srpsko Sarajevo.Istorijat
U srednjem veku Glasinac je bio jedna od najvažnijih raskrsnica dubrovačke karavanske trgovine sa konačištima i carinarnicom.
Prema zapisnicima dubrovačkog Velikog vijeća, u XV v. (od 1404. do 1430) Glasinac je bio carina (1429. i 1430) ili stanica na raskrsnici puteva iz unutrašnjosti Bosne, od Lima i od donje Drine. Tu su bili hanovi i karavansaraji. Glavno mesto u Glasincu (Glasinačkom polju) bila je crkva, što se u dubrovačkim arhivima pominje kao: „crkva u Glasincu”, „mjesto rečeno crkva Glasinačka” ili „crkva rečena Glasinac”. U zapisniku iz 1404. spominje se i mesto Obra na Glasincu. Tokom XV v. u Glasinac je spadalo i mesto Mokro koje je 1402. pripadalo Sandalju Hraniću. I carina na Glasincu 1429. i 1430. bila je Sandaljeva ili bar pod njegovom upravom.
U tursko doba putevi su očigledno bili zapušteni i bez kontrole jer Glasinac postaje kasaba odakle se štitio put preko Romanije koji je bio nesiguran i često neupotrebljiv zbog razbojnika. Kao dobrotvor se u vezi sa glasinačkom kasabom pominje Hadži Ibrahim-aga koji je u njoj podigao džamiju, karavan-saraj, dućane i školu.
U proleće 1832. kod Glasinca se vodila velika bitka u okviru bosanskohercegovačke bune pod vođstvom Husein-paše Gradaščevića, Zmaja od Bosne, ali se u tom kontekstu ne pominje u pesmama.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu opsade Zvornika 1737. (KH I, 15) i boja kod Osijeka (svakako pre 1687. jer posle te godine nije više bio u turskim rukama – KH I, 17), kao grad Šahin-paše i njegove porodice (KH I, 1), prebivalište Đulije, majke Đulić-barjaktara (MH III, 12, 13) i – pre svih – Alije Đerzeleza (MH III, 1). U pesmi SANU III, 24 pominje se kao planina, a u MH VIII, 28 kao polje.
Literatura
 | 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 2003 | Zirojević, Olga: Malo poznata istorija: Vakuf – ugaoni kamen gradova, Helsinška povelja 69. |