DERVENTA
Etimologija
Tur. derbend ‘klanac, klisura’ (Skok I 393b). (A.L.)
Atribucija
- bez atribucije: Od Dervente do dva Atlagića (Vuk III,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988. (Vuk III) 35:42)
Geografski položaj
44° 8’ N, 19° 8’ EGrad u BiH. Nalazi se na reci Ukrini, između Doboja i Bosanskog Broda, oko 50 km s/i od Prnjavora.
Istorijat
Nastao je u XVI v. Tvrđava je izgrađena pre 1716. U austrijsko-turskom ratu 1683–1699. austrijski markgrof Ludvig Badenski porazio je Turke u boju kod Dervente 5. septembra 1688, a potom osvojio Zvornik. U austrijsko-turskom ratu 1716–1718. pukovnik Maksimilijan Petraš osvojio je Brod i Derventu 1716. i razorio derventsku tvrđavu pre nego što se povukao. Obnovljena, tvrđava Derventa bila je do Požarevačkog mira 1718. u sastavu Brodske kapetanije, a zatim je priključena Vrandučkoj, čije je sedište postala oko 1773. Iz turskih izvora se zna da je derventski grad više puta obnavljan (1750, 1777. i 1778). Opravke grada padaju pred Dubički rat 1788–1791. Važnost grada je svakako porasla otkako je postao sedište kapetanije.
Danas nema tragova derventskog grada, čije je poslednje ostatke srušila austrijska vlast 1890. U Bosni je bilo malo gradova sa dvostrukim redom bedema i dvostrukim jendecima, kao što je to bilo u Derventi. Takav oblik imao je i Bužim u Krajini.
Epski kontekst
Pesma Vuk III, 35 ne pominje Derventu u kontekstu nekog od ovih sukoba, već kao mesto iz kojeg (kao i iz mnogih drugih) polazi turska vojska na Janok, grad u Mađarskoj.
(U Vuk IV, 30 ne pominje se grad sam po sebi, već u formi „Dervent-kapetan”.)
Literatura
1953 | Kreševljaković, Hamdija: Stari bosanski gradovi, Naše starine I, Sarajevo. cobiss |
1957 | Крешевљаковић, Хамдија & Капиџић, Хамдија: Podaci o tvrđavama u Derventi i Travniku iz početka XIX stoljeća, Naše starine IV, Sarajevo. |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. [2] cobiss |