ZMIJANJE, Zmijalj, Zmijan, Zmijnje, Zmijulj
Zmijanje
Istorijski nazivi
Ratkovo
Etimologija
Izvorno Zmijnje, srednji rod prideva zmijnji od zmija (Skok III 657b), -a¬ iz prideva zmijanjski i etnika Zmijanjac. (A.L.)
Atribucija
Zmijalj
- grad: A šilje je u Zmijalju gradu (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 128:2); SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 112
- bez atribucije : I prosi je od Zmijalja Rajko (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 112 :11), SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 128
- bez atribucije: Pali pušku sa Zmijana Rajko (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 56:275)
- bez atribucije: Mila ljuba sa Zmijanja Rajka (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 56:130)
- bez atribucije: I prosi je sa Zmijnja Rajko (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 24:42)
- na krajinu grad: I Zmijulja na krajinu grada (Vuk VI,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899. (Vuk VI) 24:46) - bez atribucije: Pravo pošli u Zmijulju došli (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 128:58)
Geografski položaj
44° 31’ N, 16° 52’ E
Mesto u Bosni. Nalazi se u nekadašnjoj nahiji istog imena.
Istorijat
Pre Turaka to je bila župa Zemljanik, koja se prvi put pominje 1287. u jednoj povelji bosanskog bana Prijezde, a poslednji put 1434. u povelji Jurja, vojvode Donjih Kraja i sinovca velikog vojvode Hrvoja. Veliki deo ove župe u tursko doba ušao je u sastav nahije Zmijanje. U prvoj polovini XVII v. Zmijanje je pripadalo kadiluku Kostajnici, a posle toga delimično i Banjalučkom kadiluku. Ime Zmijanje zvanično se prvi put javlja u jednom turskom službenom spisu (vakufnama Ferhad-pašine džamije u Banjaluci) iz 1587.
Epski kontekst
Pesme pominju „sa Zmijanja Rajka” (Vuk VI, 24, 56) i Nikolu Kneževića (SM 128; sličan siže Vuk III, 5; MH VIII, 21).
Literatura
 | 1937 | Скарић, Владислав: Жупа Земљаник и стара нахија Змијање, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву XLIX, 37-53. |
| 1937 | Карановић, Милан: Још коју о жупи Земљаник, Гласник Земаљског музеја у Сарајеву XLIX, 105-107. |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |