ALEKSINAC

sl1

Aleksinac, početak XX veka.

Istorijski nazivi

Spahikjoj, Alexinze

Etimologija

1718. Alexinze (na Epšelvicovoj karti) dakle Aleksince od *Aleksinci ‘Aleksini ljudi, potomci’, od ličnog imena Aleksa. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

43° 31' N, 21° 43' E   
Grad u Srbiji, na ušću sokobanjske Moravice u Moravu.

Istorijat

U III v. kod Aleksinca se pominje Praesidium Pompei (današnje selo Bovan), rimsko naselje vojnog karaktera. Sam Aleksinac je naselje novijeg postanja i prvi put se pominje u XVI v. kao palanka sa posadom od oko 100 turskih vojnika pod komandom dizdara. Turci su ga zvali Spahikjoj (selo konjanika); 1564. nalazio se u banjskom kadiluku.
U Prvom srpskom ustanku ustanici su 1806, pod vođstvom Petra Todorovića Dobrnjca i Stevana Sinđelića, zauzeli Aleksinac i držali ga kao prednji položaj utvrđenog Deligrada. Ustanici su napustili Aleksinac 1807, a ponovo ga osvojili tek 1833. Pred srpsko-turski rat 1876-1877. utvrdili su ga i stacionirali u njemu posadu od 9000 ljudi koja je poznata kao Aleksinačka odbrana. U blizini Aleksinca 1876. vođena je i čuvena Šumatovačka bitka.

Epski kontekst

Pesma ga pominje u vezi sa bojem na Deligradu 1806.

Literatura

book1950Елезовић, Глиша: Iz carigradskih turskih arhiva Mühimme defteri, SAN, Zbornik za istočnjačku istorisku i književnu građu, knj. II, Istoriski institut, knj. 1.  [392]  cobiss
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [46]  cobiss
book1974Зиројевић, Олга: Турско војно уређење у Србији (1459-1683), Историјски институт, Београд.  cobiss
book1975Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171.  [135]
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [3-4]  cobiss