KLOBUK
Istorijski nazivi
Vrm
Etimologija
Metafora kape za utvrđenje na vrhu brda; klobuk je rana opšteslovenska pozajmica iz istog turskog izvora iz koga je docnija kalpak. Porfirogenit pominje oko 950. u „krštenoj Hrvatskoj” jedno drugo utvrđenje istoga imena Klabōka, koje nije sigurno ubicirano. (A.L.)
Atribucija
- grad: Otkraj Bara do grada Klobuka (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 40:177); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60, 61, 62, 73; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 14; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 12 - grad bijeli: U Klobuku gradu bijelome (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 5:6); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 60; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 14, 15; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 17, 38 - tvrdi grad: U Klobuku, u tvrdome gradu (Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 60:202) - bijeli: Da idemo bijelu Klobuku (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 55:107); Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 56; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 15 - bez atribucije: Puče puška od Klobuka Zuka (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 2:81); Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 55, 56, 60; Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 56; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 56, 73; Vuk IX,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902. (Vuk IX) 14, 15; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 12, 13, 144; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 17; SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 38
Geografski položaj
42° 42' N, 18° 31' EGrad u BiH.
Istorijat
Srednjovekovni grad i tvrđava u staroj Zeti (Hercegovina), 17,5 km istočno od Trebinja, podignut na teško pristupačnom zemljištu. Nekad se zvao Vrm, a kasnije se tako zvala i stara župa sa gradom Klobukom u oblasti Travunija ili Tribunija, danas Korjenić. Služio je za kontrolu puta Dubrovnik–Trebinje–Onogošt. Ruševine starog grada i danas se vide kod istoimenog mesta u Hercegovini.
Prvi put se spominje u XI v. za vreme zetskog kneza Vojislava. Od XII v. trebinjska oblast je u posedu Nemanjića. U doba raspada bosanske države župa Vrm sa Klobukom došla je u posed Pavla Radenovića 1395. U prvoj polovini XV v. (1431) Dubrovčani se žale da je Klobuk gnezdo razbojnika, te da bi ga trebalo ili srušiti, ili dati njima, Dubrovčanima. Od 1441. nalazi se u posedu Stefana Vukčića Kosače, a Turci ga privremeno osvajaju 1477, deset godina posle Trebinja. Crkvu koju su u gradu zatekli Turci nisu srušili već su je s vremenom pretvorili u džamiju, ali joj nikada nisu skinuli zvonik. To je bila jedina džamija – verovatno u čitavom Otomanskom carstvu – koja je vernike pozivala na molitvu zvonjavom zvona.
U Morejskom ratu 1684–1699, posle pada Novog i Risna u mletačke ruke, Klobuk je postao strateški važan kao najisturenija tačka Trebinjske Krajine prema Veneciji i Crnoj Gori. Mlečani su ga osvojili 1694, ali je Karlovačkim mirom 1699. vraćen Turcima. U XVIII v. gubi se ime župe Vrm, a za isto područje javlja se naziv Korjenići. Klobuk je popravljan i dodatno utvrđen 1713.
Poznata opsada Klobuka trajala je od 7. do 16. jula 1807. (Rusi, Crnogorci i Francuzi protiv Turaka). U prvoj polovini XIX v. Klobuk je bio važno utvrđenje prema Grahovu (i Crnoj Gori uopšte) jer je tu često dolazilo do sukoba. Posle Grahovske bitke Klobuk su opsedali Crnogorci i zbog toga je u gradu, sve do austrougarske okupacije (1878), stalno boravila manja vojna posada. Austrijska vojska potpuno ga je uništila 1878. Do tada je kontinuirano postojao osam vekova.
Epski kontekst
Pominje se u kontekstu sukoba pod Povijom 1838. (Vuk VIII, 61), boja pod Ostrogom 1843. (Vuk VIII, 60), gubitka Vranjine i Lesendra 1844. (Vuk VIII, 62), boja na Grahovcu 1858. (Vuk IX, 14, 15) itd.
Literatura
1909 | Дедијер, Јевто: Херцеговина, Српски етнографски зборник VI, 5. [327-328] cobiss |
1950 | Дероко, Александар: Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд. [180] cobiss |
1954 | Крешевљаковић, Хамдија & Капиџић, Хамдија: Стари херцеговачки градови, Наше старине II, Сарајево. [18-19] cobiss |
1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [68] cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1970 | Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980. cobiss |
1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [200] cobiss |
1979 | Evlija Čelebi: Putopis. Odlomci о jugoslovenskim zemljama, Sarajevo 1979. [452 (nap. 2, 3)] cobiss |