DELIGRAD

sl1

Spomen-kompleks deligradskih šančeva, okolina Aleksinca

sl1

Model deligradskog šanca

Istorijski nazivi

Delilogor, Delišanac

Etimologija

Hibridna tursko srpska složenica ‘utvrđenje junaka, delija’. (A.L.)

Atribucija

Geografski položaj

43° 36’ N, 21° 34’ E   
Selo u Srbiji. Nalazi se na desnoj obali Južne Morave, 17 km nizvodno od Aleksinca.

Istorijat

U doba o kome pesma peva, Deligrad je bio utvrđeni šanac na drumu Beograd–Niš, nekadašnjem Carigradskom drumu, na ulasku u Đunisku klisuru, između Ražnja i Aleksinca. Šanac je u blizini sela Vukašinovca podigao bivši kapetan u austrijskoj vojsci Vuča Žikić, koji je za vreme Prvog srpskog ustanka prešao u Srbiju da se bori protiv Turaka.
Još na početku ustanka u rejonu Deligrada organizovan je položaj za zatvaranje pravca koji od Niša preko Aleksinca i Ćuprije vodi za Beograd. Glavni redut (zvani još i Pravi šanac) Ilije Barjaktarovića podignut je 1806, a potom su načinjena još dva. Utvrđenje je razvijano na s/i sve do 1813, kad je formiran položaj dug 7,5 km okrenut frontom prema Aleksincu, a krilima oslonjen na Topoljak i Mozgovački vis. Nazivan je Delilogor, Delišanac, Deligrad.
U bici kod Deligrada 1806, koju su Turci izgubili, šanac je bio pod komandom Petra Dobrnjca, ali su ga Turci ipak zauzeli 23. avgusta 1809. Sledeće godine Srbi su ga preoteli od Turaka i držali sve do Karađorđevog odlaska u Austriju i pada Beograda. Posle toga nije imalo svrhe držati deligradski šanac pa je on napušten.
Deligrad je ponovo planski utvrđivan pred srpsko-turske ratove 1876-1878. Međutim, do borbi na Deligradu tada nije došlo jer je posle bitke kod Đunisa ubrzo sklopljeno primirje.

Epski kontekst

Pesma Vuk IV, 31 opeva boj na Deligradu 1806. (u malo širem kontekstu, takođe i SM 63), a sve druge ga pominju u okviru sećanja na podvige iz Prvog srpskog ustanka.

Literatura

book1954Латковић, Видо: Белешке, објашњења и речник у: Вук Стеф. Караџић, Српске народне пјесме, књига четврта, Штампано поводом стопедесетогодишњице Првог српског устанка, «Просвета», Београд.
book1969Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969.  cobiss
book1970Vojna enciklopedija, 1-10, Redakcija vojne enciklopedije, Beograd 1970-1975.Beograd 1980.  cobiss
book1973Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973.  [104]  cobiss
book1994Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд.  [144]  cobiss