AZANJA
Istorijski nazivi
Hazane
Etimologija
Etimologija nejasna. Formalno, moguće je izvođenje od turcizma aza / azaja ‘hrišćanski član turskog suda’, potvrđenog u govoru Kosova (up. Skok I 78b–79a; ЕРСЈ 69–70). (A.L.)
Atribucija
- sniže Smedereva: Iz Azanje sniže Smedereva (Vuk IV,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862, Београд, 1986. (Vuk IV) 28:9)
Geografski položaj
44° 25’N, 20° 52’E
Selo u Srbiji kod Smederevske Palanke.
Istorijat
U obliku Hazane pominje se već tokom XV v., u najstarijem sačuvanom popisu Smederevskog sandžaka (1476/8).
Početkom XIX v. (u doba Prvog srpskog ustanka) beleži se kao selo u Smederevskoj nahiji, a u Kraljevini Srbiji kao selo u Azanjskoj opštini, Jaseničkom srezu i Podunavskom okrugu.
Epski kontekst
Pesma je pominje u kontekstu boja na Salašu 1804.
Literatura
 | 1892 | Kотуровић, Стев. М.: Речник места у Краљевини Србији по службеним подацима, у Београду, издање и штампа Државне штампарије Краљевине Србије. cobiss |
| 1973 | Imenik mesta и Jugoslaviji, „Službeni list", Beograd 1973. [48] cobiss |
| 1975 | Вукановић, Т. П.: Насеља у Србији у доба првог српског устанка 1804-1813. год., Врањски гласник XI, Врање, 1-171. [13] |
| 1994 | Гавриловић, Јован: Речник географијско-статистични Србије, Београд. [3] cobiss |
| 2002 | Енциклопедија православља, 1-3, „Савремена администрација", Београд 2002 [I] cobiss |
| 2003 | Крстић, Александар: Кучево и Железник, у светлу османских дефтера, Историјски часопис XLIX, 139-161. |