GRBALJ
Istorijski nazivi
Gripuli
Etimologija
Preko *Grъbl’ь i rom. *Grubiu od predslov. Agruvium. (A.L.)
Atribucija
- lijepi pitomi: U lijepu Grblju pitomome (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 38:3)
- pitomi: Od primorja Grblja pitomoga (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 20:145); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 20; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 21; SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.] 38 - prostrani pitomi: Od prostrana Grblja pitomoga (Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 20:23) - prostrani: Zdravo dođe Grblju prostranome (SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 20:430); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 20; SANU III,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа, Београд, 1974. (SANU III) 21 - ravni: I ravni ću Grbalj pregaziti (SMСима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. (SM) [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.], 48:108)
- bez atribucije: A od Grblja Grbljičića Zana (SANU IV,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта, Београд, 1974. (SANU IV) 12:49); Vuk VII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900. (Vuk VII) 20, 47; Vuk VIII,Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање.
Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900. (Vuk VIII) 71
Geografski položaj
Kraj i selo u Crnoj Gori, između Kotora i Budve, gde se nalazila stara Grbaljska župa.Istorijat
Prema Letopisu popa Dukljanina, u XII v. je, pored župe Crmnice, postojala i župa Grbalj koja je pripadala Zeti.
Grbalj je glavni predmet tzv. «Kotorskih falsifikata» - izvesnog broja povelja (npr. srpskog kralja Radoslava iz 1230. i cara Dušana iz 1351) kojima su Kotorani argumentovali svoju svojinu nad župom.
Knez Radič Crnojević je osvojio Grbalj 1396, ali je iste godine i poginuo. Njegove zemlje u primorju zauzeo je vojvoda Sandalj Hranić koji je u Kotoru naplaćivao carine i često boravio u Grblju. U XVI v. Grbalj je oduzet od Kotora, a njegovi stanovnici plaćaju Turcima harač (u Grblju je uglavnom živela kotorska gospoda). Tokom XVI v. u Grblju je postojalo i istoimeno selo. U turskom popisu iz 1523. beleži se kao Grbil u nahiji Donji Grbalj sa dva džemata (filuridžije i solari).
Grbalj u potpunosti pada pod mletačku vlast u vreme zetskog mitropolita Mardarija 1647. Mletačka država prestaje faktički da postoji 1797. (zvanično 1808). Čitava Boka, i Grbalj zajedno sa njom, prelaze u ruke Austrije 1814. pod kojom ostaju sve do 1918.
Epski kontekst
U pesmama se pominje kao mesto Vuka Mirkovića (SM 38; SANU III, 20, 21; Vuk VII, 47) i Grbljičića Zana (SANU IV, 12), odnosno u kontekstu francusko-crnogorskog sukoba 1811. (SM 48).
„od prostrana Grblja pitomoga” (Vuk VII, 20:23). Javlja se još i kao Grbičić ili Bivolčić, a pravo ime mu je bilo Ivan Antun Bolizza (1660–1706). Iako se vezuje za Grbalj, Zano je i rođen i umro u Kotoru, kojim je jedno vreme i upravljao. Bio je zapovednik u mletačkoj vojsci i naročito se istakao u morejskim ratovima (u borbama u Hercegovini i Crnoj Gori). Posle toga je (1699) postao nadintendant hercegovačkih plemena podložnih Veneciji i papinski opunomoćenik za katoličke misije u Albaniji, Srbiji i Makedoniji. Umro je u činu generala.
Literatura
 | 1913 | Накићеновић, Саво: Антрополошка студија Бока, Београд.Српски етнографски зборник / Српска краљевска академија ; књ. 20 cobiss |
| 1957 | Vego, Marko: Naselja bosanske srednjevjekovne države, Svjetlost, Sarajevo cobiss |
| 1959 | Шкриванић, Гавро А.: Именик географских назива средњовековне Зете, Титоград. [55] cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1, 239] |
| 1997 | Hrvatski leksikon, I-II, Naklada Leksikon d.o.o., Zagreb 1997. [I s.v. Bolica, Ivan Antun] |
| 2005 | Томовић, Гордана: Грбаљ на старим картама, Грбаљ кроз вјекове. Зборник радова са научног скупа, Грбаљ 11-13. октобра 2001, Грбаљ. cobiss |