ZVIJEZD, Zvijezda
Etimologija
Slov. zvězda < *gvězda, u Srbiji reč zvezda može označavati ‘poveće, a odasvud zaokruženo brdo’, na severu se javlja i kao ime reke (luž. Gvězda > nem. Queis). (A.L.)
Atribucija
- grad: Dok ja odem do Zvijezde grada (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II) 94:85)
Geografski položaj
43° 21’ N, 19° 33’ EMesto u Srbiji.
Istorijat
U starim srpskim pisanim spomenicima pominju se u Mačvi dva sela pod tim imenom, i oba je knez Lazar 1380/81. priložio Ravanici („selo Zvězdь i drugy Zvezdь”*). Jedno od njih postoji i danas.
Epski kontekst
U pesmi je to grad sa vodom Trutinom između njega i Budima, te je moguće da se misli na mačvanski Zvezd. Iz njega dolazi Zvijezdić Ivan, Ivan od Zvijezde grada, kome budimska kraljica poklanja već isprošenu devojku zato što je zadivljena njegovom lepotom:
Pošetao od Budima kralju,
A za njime Zvijezdić Ivane,
Vodi Ivan svog dobra đogina,
Kad su bili ispod b’jele kule,
Ispod kule kralja Budimskoga,
Gleda njega Budimska kraljica;
Na Ivanu divno odijelo;
Vas u srmi i u čistom zlatu;
Na njemu je kolasta azdija,
Po azdiji ispletene guje,
Povisoko izvedene glave,
U ustima sve drago kamenje,
Vidi mu se noći putovati,
U po noći, kako u po dana;
Ljepši Ivan od svake đevojke (Vuk II, 94:49–63).
Literatura
1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:373*] |
1976 | Tabula Imperii Romani. Naissus, Dyrrhacion-Scupi-Serdica-Thessalonike, Slovenska akademija znanosti in umetnosti, Ljubljana 1976. [42] cobiss |