DEŽEVA
Istorijski nazivi
Deževo
Etimologija
Stsrp. Děževo verovatno u vezi sa nazivom za razne posude diježva, dižva i sl. < prasl. *děža ‘naćve’. (A.L.)
Atribucija
- stari dvorovi: Kod Deževe starijeh dvorova (Vuk II,Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд
Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845, Београд, 1988. (Vuk II)37:23)
Geografski položaj
43° 12’ N, 20° 28’ E
Selo u Srbiji.
Istorijat
U srpskim izvorima iz nemanjićkog doba javlja se u obliku Deževo, a reka Pnuća na kojoj se ono razvilo zove se danas Deževska reka. Ime Pnuća održalo se još samo u nazivu potesa na Deževskoj reci u oblasti njenog ušća u Rašku.
Deževa se nalazi u svim prikazima događaja s kraja XIII i početka XIV v. U istoriju je uveo najpre arhiepiskop Danilo II opisujući događaje vezane za abdikaciju kralja Stefana Dragutina koji je 1282. svome bratu darovao kraljevstvo „v Rase v meste rekomom Deževe”.* Posle toga Deževa nestaje iz istorijskih izvora: kao jedno od sela vlastelinstva manastira Banjske, ono više nije imalo svoju istoriju već je delilo sudbinu samog manastira. U prvom turskom popisu Krajišta Isa-bega Ishakovića iz 1455. Deževa nije zabeležena.
„Dvori Nemanjića” u Deževi pominju se u vreme Prvog srpskog ustanka. Studenički monah Rufim, rodom iz oblasti Deževske reke, priključio se Karađorđevom ustanku i upravo tu, u Deževi, istakao se aprila 1806. u borbi protiv Turaka. Bio je ranjen, zarobljen i zatim pogubljen u Novom Pazaru iste godine. U bici kod Deževe ustanici su podneli teške gubitke.
Krajem XIX v. ruskom diplomati Giljferdingu pokazivali su Deževu i okolinu kao mesto na kome su rado boravili srpski vladari. Put koji je vodio od Deževe prema Sokolovici narod je nazivao „Carska ulica”, a na samoj Sokolovici nalazio se zamak cara Dušana. U blizini je i Sudsko Selo u kojem se nekad nalazio sud srpskih vladara.
Epski kontekst
U pesmi se pominje kao mesto blizu Đurđevih stupova, jedne od nemanjićkih zadužbina
Literatura
 | 1880 | Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, I-XIV, Zagreb, с1880-1952. |
| 1940 | Пурковић, Миодраг Ал.: Попис села у средњевековној Србији, Скопље. cobiss |
| 1969 | Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима, сакупио га и на свијет издао Вук Стеф. Караџић, „Нолит", Београд 1969. cobiss |
| 1972 | Гиљфердинг, А. Ф.: Путовања по Херцеговини, Босни и Старој Србији, Сарајево. [131] |
| 1975 | Даничић, Ђура : Рјечник из књижевних старина српских, 1 -3, фототипско издање „Вук Караџић", Београд 1975. [1:263] |
| 1981 | Калић, Јованка: Дежево у средњем веку, Зборник радова Византолошког института 20, Београд, 75-82. [75-82*] cobiss |