ĐURĐEVO
Atribucija
- ravno: Šetala je Đurđeva Jerina / Po svojemu ravnu Đurđevome (SANU II,Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности.
Пјесме јуначке најстарије, књига друга, Београд, 1974. (SANU II) 64:1–2)
Geografski položaj
Neizvesna ubikacija.Epski kontekst
Prema kontekstu, Đurđevo verovatno nije mesto nego oznaka za despotovinu („sve Đurđevo i sve Smederevo”).
Kod Vuka u Rječniku isto tako: „urbs Vallachiae ad Danubium sita [vlaški grad na Dunavu]. 2) u pjesmi na ovom mjestu kao Đurđevina:
Sve joj mlada u prćiju dala:
Sve Đurđevo i sve Smederevo.”
Sve Đurđevo i sve Smederevo.”
U pesmi „Piperi i Crnčani“ (Vuk IV, 21) pominje se Đurđevo brdo, verovatno u Piperima.
Takođe i: selo Đurđevo kod Rače Kragujevačke u Srbiji, nastalo spajanjem dva sela, Bara i Lukanja, ukazom od 4. februara 1905. (Možda je ovo novo ime vezano za despota Đurđa Brankovića koji je u ovom kraju imao dvorac Nekudimu.)
Literatura
 | 1966 | Marković, Milica: Geografsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad. [60] cobiss |
| 1969 | Речник српскохрватскога књижевног језика, Речник српскохрватскога књижевног језика 1-6, „Матица српска", Нови Сад — Загреб 1969. |
| 1985 | Симоновић, Ђорђе Р.: О именима неких насеља у Србији. Политички и друштвени аспекти (период од 1830 до 1941 године), Гласник Етнографског Музеја, Београд 49, 41-60. [41-60] |
| 1988 | Marković, Jovan Đ.: Enciklopedijski geografski leksikon Jugoslavije, „Svjetlost”, Sarajevo. [69] cobiss |